Koliko kontrolišemo hranu koju kupujemo u rinfuzu i kako potrošači da znaju da li je bezbedna?

Integralni štapići, čajevi, orašasti plodovi, slatke i slane grickalice, praškasti i raznorazni kandirani proizvodi samo su neki od onih koji se svakodnevno kupuju. Na fiokama i u vitrinama najčešće nema deklaracije, pa kupac ne može da vidi da li proizvod sadrži alergene, ni odakle dolazi, niti do kada može da se upotrebljava.

„Dešava se da pod integralnim štapićima prodaju i one koje su od čistog belog brašna, sa puno soli“, kaže za Danas jedna Beograđanka, dodajući da ista količina ovog proizvoda može da bude i tri puta skuplji u zavisnosti od radnje.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević ocenjuje da je generalno u Srbiji nedopustivo slab sistem kontrole bezbednosti kvaliteta hrane, a da kod robe koja se prodaje na meru postoji veća opasnost kontaminacije.

Ističe da su nedovoljna kontrola, nerazrađen sistem, mali broj sanitarnih inspektora samo neki od razloga zašto se ne obezbeđuje odgovrajuća pouzdana kontrola bezbednosti kvaliteta.

– Što se tiče prodaje robe u rinfuzu i na nju se odnose propisi o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane kao i za upakovane namirnice, s tim što dokumentaciju o proizvođaču, nutritivnim vrednostima… ima prodavac. Potrošač ima pravo da traži od prodavca tu informaciju, a ukoliko prodavac nema dokumentaciju čini prekršaj, što je strogo kažnjivo. Takav sistem bi trebalo da bude primenjen. Nažalost, bitno je pogoršan sistem kontrole bezbednosti kvaliteta hrane i zbog toga imamo probleme koji se povremeno iskažu kroz trovanja – ukazuje Bogosavljević za Danas.

Od momenta kada je međunarodnom regulativom, a ovde kod nas oberučke prihvaćeno, odgovornost za bezbednost kvaliteta hrane preneta na proizvođača, jedino rešenje da se ovakvi problemi ne bi dešavali, napominje Bogosavljević, jeste da se poštuje sistem, koji je projektovan na globalnom nivou i da postoje procene rizika.

– Sigurno da kod robe koja se prodaje na meru postoji veća opasnost kontaminacije zbog načina transporta pakovanja i trebalo bi da postoji povećan sistem kontrole u maloprodajnim objektima, dok se naravno u onom delu proizvodnje i pripreme za promet podrazumeva. Taj sistem, međutim, ne funkcioniše ni u minimumu koliko bi trebalo da bude – navodi on.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane za kontrolu u objektima zadužena je sanitarna inspekcija, a Bogosavljević ocenjuje da je zakonodavac svesno izostavio onaj deo kojim bi se prenela odgovornost na sanitarnu inspekciju.

– Posebno u onom delu kada je u pitanju odnos vlade i skupštine da se sanitarna inspekcija kadrovski osposobi da može da vrši kontrolu bezbednosti kvaliteta u maloprodaji, što nije definisano kao sistem. Deo sektora vrši pritisak na državne organe da se u delu regulative stvori prostor gde može da se manipuliše kvalitetom i bezbednošću. Na to ukazujem desetak godina – naveo je naš sagovornik.

Smatra da je neophodno da dobro organizovana inspekcija kontroliše robu i tokom pripreme za promet, dok su još u vrećama, kao i da 100 odsto maloprodajni objekti budu pokriveni kontrolom.

– Sva roba u rinfuzu u maloprodajnim objektima može da bude podložna lošem kvalitetu, jer je sistem pakovanja, transporta i čuvanja kroz magacine takav da ne obezbeđuje da se sačuvaju parametri kvaliteta i bezbednosti koji su dati u deklaraciji. Posebno ona roba koja je osetljiva na uticaj vlage, temperature i vazduha koji mogu da budu uzrok kontaminacije – navodi Bogosavljević.

Podsetimo, ovih dana Državna revozorska institucija (DRI) u najnovijem izveštaju ustanovila je manjkavosti u sistemu bezbednosti hrane u Srbiji. Državni revizoru upozorili su da se monitoring hrane u Srbiji se ne sprovodi u kontinuitetu, a obaveštenja o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom se objave na sajtu ministarstva pa posle brišu.

Ne koriste se u potpunosti raspoloživi kapaciteti Nacionalne referentne laboratorije, a za ispitivanja bezbednosti hrane u drugim laboratorijama od 2019. do 2022. godine Srbija je izdvojila 1,8 milijardi dinara. Revizori su ukazali da se angažuju i laboratorije mimo konkursa, iako to zakon zahteva, pa se javlja rizik da ispitivanja obavljaju one koje ne ispunjavaju uslove u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti.

Viši savetnik u reviziji DRI Aleksandar Gligorijević, kako je prenela Beta, naveo je da su ključni zaključci revizije da planski i zakonodavni okvir bezbednosti hrane nije potpun, jer operativni ciljevi nisu detaljnije razrađeni, značajne oblasti nisu u celosti regulisane, a planski pristup upravljanja kriznim situacijama nije uspostavljen.

Precizirao je da institucionalni okvir predviđen Zakonom o bezbednosti hrane „nije efekivno uspostavljen“ jer aktivnosti Stručnog saveta „nisu u dovoljnoj meri doprinele proceni rizika u oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou“.

Prijave potrošača

Na pitane koliko se potrošači žale na kvalitet hrane koju kupuju u rinfuzu, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljevi kaže da, nažalost, nema toliko prijava koliko je problem prisutan.

– Razlog je što potrošači veruju da ništa ne može da se uradi i promeni, a s druge strane potrošačka kultura nije toliko razvijena da bi ih obavezala da reaguju nakon neprijatnosti koje su doživeli, ne zbog svojih 500 ili 1.000 utrošenih dinara, već zbog toga da bi zaštitili sve potrošače i pokrenula mehanizam zaštite – objašnjava Bogosavljević. Poručuje da potrošači treba blogovremeno da prijave problem nadležnim organizacijama i institucijama, na kojima je da te navode provere i u pisanoj formi obaveste potrošače o tome šta su našli i šta su preduzeli.