Koliko košta novogradnja – ali ne u novcu, već u vodi?

Rast je očigledno strmoglav, počev od dugogodišnjeg minimuma 2015. godine, ali i izrazito nejednak.

Naime, koncentrisan je dobrim delom u već razvijenim gradskim sredinama: u Beogradu se, po podacima RZS, gradi oko 28 odsto svih novih stanova u Srbiji, dok je u Novom Sadu više od polovine ukupne vojvođanske novogradnje.

Slika koju ove brojke slikaju je jasna: velike urbane sredine rastu brže od svega ostalog. One samim tim postaju i sve kompleksnije, sve društveno važnije, sve teže za monitoring i upravljanje – ali i sve osetljivije.

Novogradnja stvara raznolike vrste pritisaka na okolinu – između ostalog, na vodu. I ta priča je daleko veća nego što može delovati na prvi pogled.

Naime, upotreba vode je kompleksan proces: mada je jedan Beograd izgrađen na mestu susreta dve velike reke, on svejedno može (i jeste) ugrožen kada je u pitanju vodosnabdevanje, koje podrazumeva dostupnost vode, njenu ekstrakciju i obradu, pa individualnu potrošnju i prečišćavanje.

Spomenuta osetljivost je onda dvostruka: rast gradova ugrožavaju klimatske promene, između ostalog kroz sve učestalije suše koje mogu ozbiljno ugroziti dostupnost vode, ali i neadekvatno upravljanje, koje ne utiče samo na dostupnost već i na kvalitet vode koju koriste građani.

Ne želimo i ne možemo živeti sa nedovoljno vode, niti sa „lošom” (zagađenom, nezdravom) vodom. A pošto je rast urbanih sredina globalna činjenica, što su i sve učestalije posledice klimatskih promena kao što je katastrofalna suša tokom leta 2022. godine, pravilna i održiva upotreba vode postaće sve važnija tema tokom 21. veka.
Svaka nova gradnja ima veliku „vodnu cenu” koju je moguće izračunati

Cilj moje istraživačke grupe na Imperijal Koledžu u Londonu, gde se pre svega bavimo britanskim gradovima i njihovim upravljanjem, jeste da se sa ovim kompleksnim problemom izborimo sistemski.

U te svrhe, razvili smo pristup pod nazivom Okvir za modeliranje integracije vodnih sistema (WSIMOD), kroz koji modeliramo kvalitet i protok vode uzimajući u obzir fizičke, ekološke i socio-ekonomske komponente vodnog sistema. Predstaviću par važnih uvida koje nudi ovakav integrisani, sistemski pristup.

Prvo, posledice suša ne mogu se tek tako razdvojiti na urbane (npr. restrikcije vode) i ruralne (manji poljoprivredni prinosi) – one su povezane. Primera radi, čisto ruralni modeli su istorijski potcenjivali posledice koje suša ima na kvalitet vodotokova, kada manja količina vode uzrokuje i manjom sposobnošću da se polutanti rastvore. Rešenje ovog problema može biti u sistemskom pristupu koji povezuje koordinisano upravljanje vodama u urbanim i ruralnim sredinama.

Drugo, svaka nova gradnja ima veliku „vodnu cenu” koju je moguće izračunati. Primera radi, u Londonu, kako bi se predupredilo opterećenje na vodni sistem koji će stvoriti samo novogradnja koja je trenutno u planu, potrebno je ne samo da svi novi domovi budu opremljeni savremenim metodama upravljanja vodama (reciklaža kišnice, dizajn zelenih površina, efikasni kućni uređaji…) već da se na jednak način opremi i još 432.000 postojećih domova. Tek je tada vodna računica „na nuli”.
Naš model primenjen na London pokazuje da samo sakupljanje i upotreba kišnice može obezbediti i do 90 odsto potražnje vode na otvorenom

Treće, rešenja zasnovana na upotrebi lokalnih vodnih resursa mogu imati neočekivane pozitivne posledice. Primera radi, naš model primenjen na London pokazuje da samo sakupljanje i upotreba kišnice može obezbediti i do 90 odsto potražnje vode na otvorenom (pre svega različite vrste urbanog navodnjavanja). Doduše, pretpostavka je da bi ova brojka bila manja u gradovima u kojima ima manje kiše, pa samim tim i veće potražnje za vodom, ali to je svakako nedovoljno istražen i malo korišćen resurs.

Šta ovi uvidi znače za gradove kao što su Beograd i Novi Sad, i za njihove stanovnike?

Prvo i najvažnije, dostupnost, upotreba i kvalitet vode je sistemski problem koji zahteva sistemska rešenja. Suša koja je leta 2022. godine pogodila velike delove evropskog kontinenta (i ne samo evropskog) zaobišla je velike delove Srbije; sledeći put njena trajektorija može biti drugačija. Aktuelni klimatski modeli predviđaju da će suša biti sve više, a sa njima, dostupnost i upravljanje vodom postaće sve važnija tema – a do zaista dobrih rešenja se, po svemu sudeći, teško može doći izolovanim projektima malog obima, bez objedinjujućih strategija.

Te strategije bi trebalo da zaborave na distinkcije selo-grad ili građevina-poljoprivreda.

Vodne sisteme čine isprepletane komponente – reke, kanali, jezera, vodovodi, sistemi za navodnjavanje, brane i nasipi, ciklusi poplava i suša, ekosistemi i padavine, gradsko zelenilo – koji se svi „slivaju” u istu mrežu međusobno zavisnih činilaca. Savremena istraživanja pokazala su, primera radi, da su zagađenije reke takođe i veći emiteri gasova staklene bašte. Začarani krugovi retko kada imaju jednostavna rešenja.