Koliko mediji u Srbiji etički izveštavaju o deci?

Istraživanje ukazuje da se u dnevnoj štampi najčešće krši odredba Kodeksa novinara Srbije koja se odnosi na nedozvoljeno otkrivanje identiteta dece (39,71 odsto od ukupnog broja prekršaja), sledi ugrožavanje prava i dostojanstva dece (33,82 odsto), i na kraju korišćenje neprimerenih, uznemiravajućih, pornografskih i svih drugih sadržaja koji mogu imati štetan uticaj na decu (26,47 odsto).

Iskustva drugih zemalja različita su, ali je jedno svima zajedničko – dete, identitet deteta i dostojanstvo deteta štite se svim mogućim sredstvima. Zvanično, i kod nas je tako.Dete u medijima posebno je zaštićeno odredbama Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima, Kodeksom novinara Srbije, pa i pravilnicima Regulatornog tela za elektronske medije.

„Nezvanično, međutim, naši mediji decu poštuju i štite baš onoliko koliko poštuju i štite druge, odrasle ljude: ne štite ih i ne poštuju uopšte. U poslednjih nekoliko godina, uobičajeno je – recimo – da se deci preko očiju stavlja traka, kako ne bi bila prepoznatljiva. To je, kao, po propisu. Mediji, međutim, zgodno „previđaju“ da ta traka, baš kao ni inicijali koji skrivaju ime, ništa ne znači, ako se otkrije niz informacija o pravom identitetu deteta“, navodi novinarka Tamara Skrozza.

Ona dodaje da se tako, recimo, u slučaju nasilja nad detetom ne objavi njegovo ime, ali se objave fotografije i imena njegovih roditelja, kao i fotografija škole. Ili se, kada je u pitanju dete poznatih roditelja, skrivaju njegove oči, ali se otkriva u koju školu ide, šta voli, kako provodi vreme, koliko vremena provodi s majkom, a koliko s ocem.

„U slučaju zlostavljane dece, ne navede se ime deteta, ali se objavi fotografija kuće u kojoj ono živi, kao i ime i prezime oca-zlostavljača. Posebno je strašna situacija u kojoj je dete povezano s nekim tragedijama. O šestogodišnjoj ćerkici ubijene pevačice Jelene Marjanović, recimo, zna se bukvalno sve – od sporta koji trenira, do načina na koji slavi rođendan, do toga šta crta i šta govori o pokojnoj majci“, ističe Skrozza.

Niko u medijima, prema njenim rečima, ne razmišlja kakve će to posledice imati po tu decu, kako će se ona osećati kada jednog dana budu čitala te tekstove, pa i kako će njihovi drugari reagovati na to sada, i u budućnosti. U slučaju da je dete mrtvo, dodaje, stanje je još gore.

„Opisuju se svi problemi koje je imalo, opisuje se stanje unutrašnjih organa ukoliko je žrtva zločina (pa imamo naslov „Stao devojčici nogom na leđa i pocepao jetru“, ili detaljan opis organa koji ispadaju iz utrobe dok policajci sa zemlje dižu leš, ili opasku da je detetu bilo otkinuto stopalo, itd). Osim što uznemirava medijske konzumente, takav sadržaj nije u javnom interesu i predstavlja školski primer kršenja prava na dostojanstvo žrtve (koje je u kodeksu eksplicitno naloženo, a u zakonima se podrazumeva)“, ocenjuje naša sagovornica.

Novinari su, kako kaže, naročito nepažljivi u slučajevima samoubistava ili pokušaja samoubistava dece – opisuju se navodni razlozi za samoubistvo, stanje tela, porodične okolnosti. „A sve to i te kako može da utiče na neku drugu decu i naruši im psihološku stabilnost“, napominje ona.

Zlostavljanje, nasilje, narkomanija i nesreće teme u čak 56% objava

Istraživanje CEPROM-a pokazuje i da su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija teme u čak 56 odsto objava o deci, dok su istovremeno uspesi i dostignuća dece izuzetno retko prisutni i na televiziji i u štampi i udeo takvih objava svodi se praktično na nivo statističke greške.

Ovo istraživanje je sprovedeno u periodu od 20. jula do 1. oktobra ove godine i obuhvatilo je televizije sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV O2 i TV Happy), kao i sedam dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer i Srpski telegraf).

Sve veći problem kada je reč o poštovanju etičkih standarda u Srbiji jeste i u onlajn sferi, sa sve većim rastom novih portala. Do preciznih podatak je teško doći, imajući u vidu veliki broj medijskih sajtova, ali je Savet za štampu prošle godine radio istraživanje na uzorku od osam portala.

Utvrđeno je da je za devet nedelja monitoringa Kodeks novinara Srbije u tim onlajn medijima prekršen 4.344 puta u 2.334 vesti, što znači da postoje primeri da se u jednom tekstu prekrši i po više etičkih standarda.

Najčešći prekršaji su nenavođenje izvora informacija, kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta žrtava i osumnjičenih, uz često kršenje pretpostavke nevinosti, kao i nepoštovanje kulture javne reči kroz prenošenje neprimerenih i neprikladnih reči u rubrikama koje prenose vesti iz rijaliti šou programa.

Mediji ne poštuju privatnost deteta

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Jelena Surčulija Milojević, rukovodilac prošlogodišnjeg istraživanja kršenja Novinarskog kodeksa na osam portala, navodi da se u domaćim medijima često ne poštuje privatnost deteta, tako što im se u vestima otkriva identitet, umesto da budu zaštićeni kao što to predviđaju međunarodni standardi, zakoni, podzakonski akti i Kodeks novinara Srbije.

„Deca su, pokazuju istraživanja, kao žrtve najugroženiji u medijima, jer se njihov identitet ne štiti, a moralo bi. Iznose se podaci iz njihovih privatnih života, kao što su škole koje pohađaju, imena roditelja, adrese stanovanja, detalji o tome šta im se dogodilo i to više nego što je u interesu javnosti da zna. Kod nas je primetno jedno opšte nepoštovanje etičkih normi, a deca su najugroženija iz razloga što vesti o njima podižu čitanost, gledanost, tiraže senzacionalističkim naslovima“, objašanjava Surčulija Milojević.

Kako dodaje, novinari, takođe, koriste tragične situacije da razgovaraju sa roditeljima i komšilukom i tako objavljuju neproverene informacije.

„Jedno opšte stanje moralne posrnulosti u društvu, ogleda se upravo i u medijima,a deca su najugroženija i najranjivija kategorija. Ono što i roditelji često rade jeste to što se u ime svoje maloletne dece odriču njihove privatnosti, tako što objavljuju fotografije na društvenim mrežama, prijavljuju ih na rijaliti takmičenja, gde uslovi uglavnom nisu adekvatni za učestvovanje dece. Kasnije, deca budu obeležena, jer sve što se o njima objavi u medijima i na društvenim mrežama postaje deo njihovog identiteta, što često nije i ne mora biti u njihovom interesu“, naglašava Surčulija Milojević.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.