„Za male brojke krivi ekonomski razlozi“: Koliko očeva u Srbiji godišnje koristi odsustvo zbog nege deteta?

Sagovornici Danasa – novinar i psiholog Miša Stojiljković, autor serijala „Tata, ti si lud“, i Tatjana Macura, predsednica udruženja „Mame su zakon“, kažu da su ovi podaci rezultat kako kulturoloških tako i ekonomskih razloga.

Miša Stojiljković objašnjava da Srbija nije izuzetak, te da svuda u svetu mali broj očeva uzima roditeljsko odsustvo, s tim da se stvari menjaju poslednjih godina.

– Krenulo je od skandinavskih zemalja još krajem dvadesetog veka, pa su tako prednjačile Švedska, Finska, Norveška, u kojoj je recimo odsustvo za očeve obavezno, ali je i plaćeno. Svi ostali su počeli kasnije sa takvom praksom, ali dosta stidljivo i uz mnogo otpora u društvu pre svega zbog predrasuda odnosno stavova koji su formirani hiljadama godina unazad, a koji su govorili da su muškarci ti koji idu u rat ili lov, a žene ostaju kući da brinu o deci – kaže Stojiljković.

On navodi da u poslednje vreme dolazi do promena, a njihovi rezultati su i te kako vidljivi.

– Podaci iz skandinavskih zemalja pokazuju da su muškarci koji odsustvuju sa posla radi nege deteta efikasniji i organizovaniji. Istraživanja govore da svima prija ovakva podela i da svi imaju koristi od nje – muškarci imaju bolje psihofizičke pokazatelje, zadovoljniji su sobom i svojim odnosom sa porodicom, partnerke imaju više vremena da se posvete sebe i karijeri, a preciznim merenjima pokazano je i da su deca iz takvih porodica socijalno i emotivno uravnoteženija. Čak se sugeriše i da imaju kognitivno bolja postignuća – objašnjava sagovornik Danasa.

Kako piše portal Bebac porodiljsko odsustvo u Srbiji rezervisano je pre svega za majke dok odsustvo radi nege deteta može koristiti i otac.

Porodiljsko odsustvo traje ukupno tri meseca od dana porođaja, a na njega se nastavlja odsustvo radi nege deteta. Otac porodiljsko bolovanje može koristiti samo u posebnim slučajevima – kada majka napusti dete, usled smrti majke, izdržavanja zatvorske kazne…

Prema podacima koje su mediji preneli, 14 očeva je tokom 2020. koristilo naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva.

Nakon isteka porodiljskog odnosno tri meseca, otac može preuzeti brigu o detetu. Da bi to uradio, neophodno je da ga najpre majka prekine i vrati se na posao, kao i da se partneri u pisanoj formi međusobno usaglase oko odluke o korišćenju odsustva.

Tokom 2020, 213 očeva je uzelo naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, a još 101 otac je dobio naknadu za odsustvo radi posebne nege deteta.

Ovako male brojeve Tatjana Macura objašnjava ekonomskim razlozima.

– Ne znači nužno da očevi ne žele da uzmu odsustvo radi nege deteta već su uslovljeni ekonomskim momentom. Muškarci imaju značajno veća primanja i kada partneri stave na papir vide da je materijalno neuporedivo isplativije da žena bude ta koja ostaje kući – kaže Macura.

Upitana za zakonske izmene koje bi eventualno mogle da podstaknu veći broj očeva da uzme odsustvo zbog nege deteta, sagovornica Danasa kaže da bi eventualne izmene pre svega trebalo da se odnose na žene preduzetnice.

– Zakon prepoznaje žene koje su već na tržištu rada i one mogu podeliti odsustvo radi nege deteta sa partnerom. Tu istu mogućnost međutim nemaju žene preduzetnice, odnosno žene koje samostalno obavljaju delatnost, a koje Zakon o finansijskoj podršci porodici vidi kao nezaposlene. U tom smislu one nemaju pravo na naknadu koje se zove porodiljsko i naknadu za odsustvo radi nege deteta već se njihova naknada zove ostale naknade i ne mogu je podeliti sa partnerom. One su dakle u poziciji da čak i kad žele ne mogu da podele odsustvo sa partnerom jer ih zakon ne prepoznaje. Mi smo i ranije ukazivali na ovaj problem koji može biti rešen izmenom nekoliko zakona ali i donošenjem Zakona o preduzetništvu – navodi Macura.

Ranija istraživanja o roditeljstvu u Srbiji pokazala su inače da su očevi neuporedivo manje uključeni u brigu o deci, što je i posledica činjenice da prve godine života deca uglavnom provode sa majkama.

Tako je docent Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Stanojević u svom doktorskom radu iz 2018. godine „Novo očinstvo u Srbiji – sociološka studija o praksama i identitetima očeva“ došao do podatka da četvrtina očeva uopšte nije uključena u negu dece, 12 procenata je veoma nisko uključeno, a trećina je visoko uključena.

– Savremeni otac smatra da je njegova dominantna uloga da bude hranitelj porodice. Uprkos činjenici da ne postoje nikakvi biološki ni psihološki dokazi da majka bolje od tate hrani dete, povija ga, oblači i uči, najveći broj očeva ne učestvuje u većini aktivnosti oko novog člana porodice. NJihov angažman uglavnom se svodi na zabavljanje i uspavljivanje bebe – kazao je Dragan Stanojević.

Miša Stojiljković kaže da ovakva podela posla je dobrim delom uslovljena spoljnim faktorima i da često nije stvar slobodnog izbora.

– Veliko istraživanje „State of the World’s Fathers“ recimo pokazuje da bi očevi svuda u svetu želeli da provode više vremena sa decom ali da ne mogu zbog niza prepreka – kaže sagovornik Danasa.

On na kraju zaključuje da u vreme kada se rodne uloge sve više preispituju muškarce treba ohrabriti i pružiti im podršku da shvate da roditeljstvo može samo da ih učini boljim ljudima.

– To govorim iz svog ličnog iskustva ali i iskustva muškaraca sa kojima sam razgovarao a koji potvrđuju da ih je roditeljstvo bitno promenilo i da su postali mnogo odgovorniji i prema deci i prema svojim partnerkama i na kraju prema sebi – zaključuje Stojiljković.