Koliko Pink i drugi provladini mediji dobijaju novca od države?

Tabloidne, udarne pesnice vlasti Informer i Srpski telegraf dobijaju milione dinara na konkursima i pored toga što krše profesionalne i etičke standarde. Povlašćen je i državni Tanjug koji je umesto gašenja nastavio da radi – zahvaljujući novcu iz budžeta, piše CINS.

Osim što je dobila priliku da oko 1,52 milijarde dinara poreskog duga plati na rate, televizija Pink je istovremeno dobila od države najmanje 1,28 milijardi dinara kredita za izvoz.

U nefer utakmici sa nezavisnim medijima, ova provladina televizija godinama ima povlašćen tretman, nekad bez obzira na propise.

Pink je godinama uspevao da odloži plaćanje poreza pa je tako Poreska uprava za četiri godine omogućila reprograme duga na ukupno 93 rate, pokazuju podaci do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Ružičasta televizija je dugovala 231,2 miliona dinara u martu 2012, kada je sa Poreskom upravom potpisala sporazum da plati porez na šest rata. Nešto više od godinu dana kasnije, u junu 2013, novi dogovor je omogućio Pinku da 705,01 miliona dinara plati kroz 15 rata.

Do oktobra 2014. TV Pink je napravila novi dug prema državi, ovog puta 197,5 miliona dinara čije plaćanje je odloženo na 12 rata. Još jedno odlaganje televizija je dobila u martu 2016. za dug od 389,1 miliona dinara koji ima obavezu da izmiri u čak 60 rata.

Po kojim kriterijumima je Poreska uprava odlučila da odlaže plaćanje duga Pinku nije poznato, s obzirom na to da je ova državna institucija godinama odbijala da dostavi novinarima CINS-a sklopljene ugovore.

Pored toga, TV Pink je godinama dobijala novac od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), takođe pod nepoznatim uslovima. Istraživanje CINS-a pokazuje da su ova televizija i AOFI u više navrata ugovorili kredite za izvoz, ali od AOFI nisu stigle informacije po kojim kriterijumima i šta tačno Pink izvozi, a da je vredno državne pomoći.

CINS je ipak među podacima o zalogama TV Pink pronašao ugovore o kreditu i garanciji iz 2014. – godine u kojoj je Pink dugovao porez državi.

Jednim od ovih kredita je u decembru omogućeno finansiranje dva ugovora nepoznate sadržine koje je Pink sklopio sa firmama u regionu – preduzećima BH Telecom iz Sarajeva i MTEL iz Podgorice. Za to je televizija dobila 164,2 miliona dinara koje je trebalo da otplati u 12 mesečnih rata. Prethodno je, četiri meseca ranije, AOFI dao novčanu garanciju Pinku od 293,3 miliona dinara kako bi dobio kredit od AIK banke.

Kako se navodi na sajtu AOFI, jedan od uslova za dobijanje garancija i kredita jeste potvrda Poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama.

Međutim, te godine se Pink international company – vlasnik TV Pink – našla na spisku najvećih poreskih dužnika Poreske uprave. Tri dana pre sklapanja ugovora o garanciji, ružičasta televizija je dugovala 197,5 miliona dinara.

AOFI je i narednih godina sklapala ugovore sa Pinkom i po osnovu nekakvog izvoza je ovoj televiziji isplaćeno 433,3 miliona dinara tokom 2015, dogodine 431,4 miliona dinara, da bi u martu 2017. godine na račun Pinka leglo 402,7 miliona dinara.

Zbog činjenice da je Pink 2014. godine bio najveći poreski dužnik među medijima i da poseduje nacionalnu frekvenciju, Savet za borbu protiv korupcije je u Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija istakao da je ova televizija kasnila sa otplatama poreskog duga, ali ugovor o reprogramu nije raskinut.

Da država pravi razliku među medijima pokazuju i kontrole koje je poreska inspekcija sprovodila. CINS je ranije pisao da je nezavisni portal Južne vesti godinama bio na udaru poreskih inspektora, dok u niškim televizijama koje se povezuju sa sinom Bratislava Gašića, Vladanom, ovakvih kontrola do 2018. nije bilo.

Informer i Srpski telegraf: neprofesionalnost koja se isplati

Provladini tabloidi Informer i Srpski telegraf dobili su za tri godine ukupno 52,5 miliona dinara državnog novca na konkursima za medijske projekte koji su u javnom interesu. Novac im se dodeljuje uprkos čestom kršenju profesionalnih standarda, a Infomer preko jedne od svojih firmi ovakvo pravilo uspeva i da zaobiđe, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

List Informer dobija novac za rad na ovaj način od 2017. godine, tako da mu je 29,8 miliona dinara državnog novca do danas stiglo iz 36 konkursa. Dnevni list Srpski telegraf od svog osnivanja u martu 2016. godine do danas je dobio 22,8 miliona dinara na 34 konkursa.

Informer je u ovom periodu konstantno kršio Kodeks novinara Srbije zbog čega ima čak 44 izrečene javne opomene, a slična je situacija i sa Srpskim telegrafom koji ima 18 opomena. Opomene za posledicu imaju javnu kritiku, a izriče ih Komisija za žalbe pri Savetu za štampu nakon što utvrdi da su mediji prekršili pravila profesije, odnosno Kodeks novinara.

Međutim, još jednu ulogu opomene imaju – da onemoguće da novac građana ode u ruke onih koji ne brane javni interes.

Pravilnik za ocenu medijskih projekata propisuje da prednost u dobijanju novca imaju projekti koji ostvaruju javni interes, uz garanciju da se medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda, ali neprofesionalno izveštavanje ovih medija nije bio problem za komisije koje su im dodeljivale novac.

Iako mu pobeda na konkursu nije uskraćena, Informer je našao način da zaobiđe pravila.

Tabloid novac na konkursima dobija kroz dve firme – Insajder tim, koja je izdavač lista i sajta Informer, i preko reklamne agencije Info IT media. Obe firme su u vlasništvu urednika Informera, Dragana Vučićevića. Kada se na konkurs prijavi putem firme Info IT media, koja nije izdavač medija, ona formalno nema ni jednu opomenu Saveta za štampu. Zbog toga je skoro 70 odsto novca koji je otišao Informeru putem konkursa uplaćen na račun Info IT media, a ne na račun izdavača ovog lista.

Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da je u pitanju mana u Pravilniku za ocenu medijskih projekata:

„Savet za štampu ne može da osudi produkcijsku kuću za kršenje Kodeksa i to je nešto što je ostalo neregulisano u trenutnom pravilniku, taj kriterijum nije primenjiv na njih jednostavno”, objašnjava Filipović Stevanović.

Informer i Srpski telegraf najviše novca dobili su od Grada Beograda i lokalnih samouprava u Vojvodini, a kroz konkurse za sufinansiranje sadržaja od javnog interesa novac su im dodelili i gradovi Smederevo i Užice, opštine Priboj i Smederevska Palanka.

Od 2017. do danas Informer je primio 17 miliona dinara od Grada Beograda, koji je podržao ukupno šest projekata ovog medija, dok je Srpski telegraf dobio 11 miliona za dva projekta.

Upravo su ovi beogradski konkursi bili pod kritikom javnosti zbog načina dodele novca građana.

Na poslednjem konkursu, iz jula 2019, novac nije dodeljen dnevnim novinama Danas, dok na prošlogodišnjem novac nije dobio portal Pištaljka, sa obrazloženjem da njihov projekаt, koji je bio posvećen izveštavanju o korupciji u gradskoj upravi, ne ispunjava javni interes.

Sa druge strane, komisije su projekte Infomera i Srpskog telegrafa iz 2018. ocenile kao prihvatljive, a o opomenama Saveta za štampu nisu ni raspravljale, iako je to bila obaveza članova komisija.

Tanjugu umesto gašenja stiglo još novca iz budžeta

 „Ne moramo da imamo zakon da bismo radili“, rekla je u novembru 2015. godine Branka Đukić, direktorka Novinske agencije Tanjug.

Nekoliko dana pre njene izjave Tanjug je trebalo da prestane da postoji. Vlada Srbije je odlukom o gašenju ovog javnog preduzeća predvidela da se zaposlenima isplate zaostale zarade i otpremnine, kao i da arhivsku građu Tanjuga preuzme Arhiv Jugoslavije.

Tanjug je bio jedan od 73 državna medija za koje je planirana privatizacija 2015. godine nakon usvajanja seta medijskih zakona sa ciljem da država izađe iz vlasništva u medijima. Prodaja Tanjuga u dva navrata nije uspela, ali je agencija nastavila sa radom. (Do danas nije u potpunosti objašnjeno po kom osnovu.)

Tanjug je nastavio da dobija novac od države kroz komercijalne ugovore. Među poslednjim poslovima, krajem avgusta 2019, agencija je ugovorila da godinu dana prati aktivnosti Ministarstva finansija na čijem čelu se nalazi Siniša Mali. Posao vredan 1,6 miliona dinara nije jedini prihod Tanjuga iz državne kase.

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da je od kraja oktobra 2015. do danas Tanjugu isplaćeno najmanje 129,11 miliona dinara državnog novca, od čega deo za gašenje Tanjuga, a deo po osnovu komercijalnih ugovora.

Pored toga, u maju 2017. godine Grad Beograd je Tanjugu dozvolio da založi umetnička dela u korist Grada kako bi odložio plaćanje poreza od 5,7 miliona dinara na rate u trajanju od pet godina.

Rešenje za Tanjug još uvek se traži.

U 2018. godini Vlada Srbije počela je izradu nove medijske strategije, a među merama koje treba da obezbede fer medijsko tržište zaštićeno od političkog uticaja navodi se da je potrebno „bez odlaganja podneti registracionu prijavu za brisanje JP Novinska agencija Tanjug iz registra privrednih društava“.

Sa druge strane Tanjug je u finansijskom izveštaju za 2018. naveo da Ministarstvo kulture i informisanja traži rešenje za nastavak rada agencije u okviru nove medijske strategije.