Koliko povećanje plata čeka nastavnike iduće godine?

Vučić je, podsetimo, pre nekoliko dana najavio da bi povećanje plata u javnom sektoru u 2023. godini trebalo da iznosu između 12 i 13 odsto, dok će pripadnici Vojske Srbije dobiti najveće povećanje i to od 25 odsto.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV), za Danas podseća da je trenutna osnovica u obrazovanju 3.833,36 dinara, a ukoliko uvećanje bude 12 odsto osnovica će u 2023. iznositi 4.293,36, odnosno nominalno 460 dinara više nego do sada.

– Osnovna zarada nastavnika sa VII stepenom stručne spreme i punim radnim angažovanjem u ovoj godini iznosi 66.393 dinara. Ukoliko dođe do uvećanja osnovice za 12 odsto osnovna zarada bi u 2023. iznosila 74.361 dinar, odnosno, bila bi nominalno veća za blizu 8.000 dinara mesečno. Nastavnik sa VI stepenom stručne spreme je do sada imao osnovnu zaradu 57.040 dinara. Nakon najavljenog uvećanja plata tog zaposlenog iznosila bi 63.885 dinara i bila bi nominalno veća za 6.845 dinara – pojašnjava Kokot.

Nastavnik sa VII stepenom stručne spreme, punim radnim angažovanjem, koji je pritom razredni starešina i ima 10 godina radnog staža u obrazovanju imao bi zaradu od 80.300 dinara, a sa 20 godina staža isti zaposleni bi primao 83.280 dinara.

Upitan da li bi novi rast minimalca dodatno narušio odnos između najniže i najviše zarade u obrazovanju, Kokot odgovara da se još ne zna kolika će biti minimalna zarada.

– Ako je najavljeno povećanje penzija u nominalnom iznosu od 19 odsto teško je očekivati da će povećanje minimalne zarade biti mnogo manje od toga. Da bi prosečna minimalnalna zarada prebacila „magičnih“ 40.000 dinara, rast minimalne zarade bi morao biti bar 16 odsto. Pritom, toliko povećanje ne bi nadomestilo rast troškova života u ovoj godini i realno, takva minimalna zarada bi bila realno manja januara 2023. nego što je trenutna bila januara ove godine. Naravno, u situaciji kada minimalna zarada raste više od osnovice u obrazovanju dodatno se narušavaju odnosi zarada uređeni Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama – navodi Kokot.

Ukoliko bi osnovica u obrazovanju porasla za 12 odsto, a minimalna do 20 ne bi bilo novih kategorija zaposlenih koje bi „pale“ na minimalac.

– Svakako na sve ovo treba dodati i da je, shodno Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, u pomenutim zaradama sadržana i naknada za regres i topli obrok. I do sada je zakonitost u obračunu zarada zaposlenih u javnim službama bila neodrživa, ali je odlukom građanskog veća Vrhovnog kasacionog suda dodatno komprovitovana. Naime, ne samo da desetine hiljada zaposlenih u javnim službama ima ugovorenu zaradu ispod vrednosti minimalne zarade (što država koja propisuje minimalnu zaradu nikako ne bi smela da radi), već je sud odlučio da i tako ugovorena zarada ispod minimalne zarade sadrži naknade za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora, što je suprotno konvenciji Međunarodne organizacije rada (MOR) koju je ova zemlja ratifikovala pre 40 godina – ističe Kokot.

On dodaje da se NSPRV ovim povodom već obratio MOR-u i da su u toku konsultacije među sindikatima javnih službi kako bi na ovakav stav suda dodatno i sinhronizovano reagovali.

– Naravno, sve se „slučajno“ dešavalo početkom jula kada je nemoguće trenutno reagovati, ali mi verujemo da stvari treba gledati drugačije. Možda reakcije nije bilo odmah, ali smo dobili dva meseca da je valjano pripremimo. Za sada je, nažalost, najmanje komunikacije sa sindikatima obrazovanja po ovom pitanju. Koristim i ovu priliku da im poručim da razmisle o važnosti i posledicama ovakve odluke suda, mogućnostima koje ona sada daje poslodavcima i zakonodavcima. Nadam se da će kolege iz drugih sindikata u oblasti obrazovanja to razumeti i učiniti sve što je potrebno za sinhrono reagovanje – zaključuje Kokot.