Koliko Rusije je prihvatljivo?

Ali prvi se mačići u vodu bacaju, pa i prve dogovore o odlučnoj internacionalnoj borbi protiv terorista Islamske države, koji su svoju aktivnost sad internacionalizovali, treba pročitati još jednom. Pre nego što se odgovori na pitanja, koja su već o vikendu zabavila svu svetsku štampu: Hoće li Zapad promeniti svoju spoljnu politiku prema Bliskom istoku i svoju politiku prema Rusiji? I hoće li Nemačka, njihovo glavno pribežište, ozbiljno promeniti svoju velikodušnu politiku prema izbeglicama? Posle konsultacija sa stručnjacima i analiza koje nisu zafalile nijednom velikom mediju, lapidaran odgovor na prvo pitanje je: uglavnom ne. A na druge, sigurno da.

Ruski mediji su ovog vikenda rado citirali septembarsko izlaganje ruskog predsednika Vladimira Putina pred Generalnom skupštinom UN okončano pitanjem: „Shvatate li sada šta ste napravili?“, i njegov poziv da se stvori antiidilovska poput nekad antihitlerovske koalicije, kao i poziv zemalja članica BRIKS na stvaranje „univerzalnog antiterorističkog fronta“. Veliki prostor dobio je i bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je svog naslednika na tom mestu Fransoa Olanda pozvao na „promenu akcenata spoljne politike“ Francuske i stvaranje široke koalicije za borbu protiv Islamske države koja bi uključivala i Rusiju. Razgovoru američkog predsednika Baraka Obame i ruskog predsednika Vladimira Putina u Antaliji dat je priličan značaj, kao i izvesnim promenama u stavu britanskog premijera Dejvida Kamerona o ulozi Rusije u Siriji. Iz Antalije je objavljen dogovor o intenzivnijoj razmeni obaveštajnih podataka između tajnih službi zemalja članica grupe G-20 koje deluju u Siriji, ali dalje od toga se u stvaranju međunarodne koalicije ne očekuje jer jako se daleko otišlo i na rečima i na delu da bi se Rusija sada od neprijatelja broj jedan preko noći transformisala u partnera bez koga se ne može.“Svi su aktivni političari taoci ranije donetih odluka i ranije izgovorenih reči“, smatra i Mihail Remizov iz moskovskog Instituta nacionalnih strategija.

Ministri inostranih poslova 17 svetskih i arapskih država, predstavnici EU i UN već su se bili okupili u Beču na trećoj rundi razgovora „grupe za podršku Siriji“ kada ih je stigla vest o krvoproliću u Parizu i od Sirije napravila geopolitičku temu broj jedan. Američki državni sekretar Džon Keri pred taj susret je zainteresovanima poručivao da neki veliki preokret od subotnje sesije ne očekuju, da bi i on i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, po okončanju petočasovnih bečkih razgovora, saopštili da je proces političkog razrešenja sirijske krize u Beču dobio značajan podsticaj. Da nije bilo tragedije u Parizu, pravo bi zaprepašćenje izazvala objava da je skup u Beču praktično prihvatio plan političkog sređivanja Sirije od „8 meseci“ koji je kao ruski promovisao Rojters, a odrekli ga se sami Rusi. Taj vremenski plan aktivnosti, prema listu Komersant, izgleda ovako: orijentaciono od 1. januara 2016. godine počinju zvanični pregovori između sirijske vlade i sirijske opozicije, a šest meseci pošto se utvrdi prekid vatre formira se prelazna vlada i počinje rad na novom ustavu, a 18 meseci po usvajanju novog ustava u Siriji će biti održani „slobodni i fer“ izbori i sve to pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

Međutim, sagovornici u Beču nisu se dogovorili o ključnom: ko će sedeti za stolom međusirijskog dogovora. U Beču je usaglašeno da su Islamska država i al Nusra terorističke organizacije, a ko je još na tom spisku ostavljeno je Jordanu da raščisti i Savetu bezbednosti UN predloži na usvajanje konačan spisak. Oštra razmimoilaženja oko sirijskog predsednika Bašara Asada ostala su i posle sastanka „grupe za podršku Siriji“ u Beču i posle samita G-20 u Antaliji. Tako da se dogovor o vremenskom planu može smatrati porukom potresenoj svetskoj javnosti, a nerazjašnjena pitanja ključnom polugom da se taj plan, prema potrebi, torpeduje ili potvrdi.

Neposredno po terorističkom napadu u Parizu spoljnopolitički komentator HRT-a Tomislav Jakić je ocenio da je taj napad „posledica pogrešne politike Zapada na Bliskom istoku“ gde su naoružavali ovakve grupe, kao što je Islamska država, za rušenje neposlušnih režima, a koje su se sad pretvorile u monstrume. „Jednom rukom tučete Islamsku državu, drugom je naoružavate“, zaključio je Jakić.

Pitanje Bašara Asada i finansiranja Islamske države svedoče da do slične promene spoljne politike Zapada neće doći i zato što to ne odgovara njihovim ključnim saveznicima u regionu među kojima neke, kao što je Katar, Moskva smatra sponzorima terorizma, kako je podvukao napred citirani Mihail Remizov. Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova neki dan je optužila SAD i njihove saveznike da finansijski podržavaju terorističke grupe u Siriji, ako nikako drugačije ono kupujući od Islamske države švercovanu naftu, dok je američki državni sekretar Džon Keri izneo iznenadnu optužbu na račun Asada da Islamskoj državi u trgovini naftom pomaže baš on.

SAD su juče intenzivirale svoje napade na naftna polja u istočnoj Siriji, koja su pod kontrolom islamske države, i prema američkim informacijama vrlo uspešno. Cena nafte je, kao rezultat toga, pala, ali analitičari svetskih tržišta upozoravaju da je to prolazna reakcija: na tržištu nafte ponuda je mnogo veća od tražnje.