Koliko se ljudi u EU i u kojm zemljama najviše izjašnjavaju Evropljanima: Poređenje sa izjašnjavanjem u Jugoslaviji

Među građanima Evropske unije mali je broj onih koji se nacionalno smatraju Evropljanima, kao što se u bivšoj SFRJ mali broj građana nacionalno smatrao Jugoslovenima, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Politička misao”.

Autori Nikola Petrović i Filip Fila sa Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu i Marko Mrakovčić s Pravnog fakulteta u Rijeci koristili su istraživanje Eurobarometra o evropskoj identifikaciji, a pošli su od, kako kažu, kapitalnog članka Duška Sekulića, Gartha Masseia i Rendi Hodson „Ko su bili Jugosloveni“, koji je objavljen 1994. godine u časopisu American Sociological Reviev.

Udeo nadnacionalne identifikacije se menja iz godine u godinu, a najnoviji prosek za EU ​​je 10,6 odsto.

Najviše ih je u Luksemburgu 25,6 odsto, Belgiji 18 odsto, Velikoj Britaniji 16,1 odsto, Nemačkoj 14 odsto i Španiji 13,7 odsto.

Slično socijalističkoj Jugoslaviji, neke od zemalja sa najvećim udelom Evropljana su etnički heterogene, komentarišu autori.

Čini se da je to slučaj i sa Letonijom (10,6 procenata Evropljana), koja ima najmanji udeo titularne nacije među postsocijalističkim državama članicama i najveći udeo Evropljana u regionu Centralne i Istočne Evrope (CEE).

Međutim, za razliku od jugoslovenskog slučaja i ispodprosečnog nivoa nadnacionalne identifikacije najveće zemlje, Srbije, 1981. (4,8 odsto) i 1991. (2,5 odsto), najmnogoljudnija članica EU Nemačka ima natprosečan nivo primarne evropske identifikacije, iako je u poslednje vreme malo opao.

U Hrvatskoj je šest odsto stanovništva identifikovano kao Evropljani, u Slovačkoj 6,9, Sloveniji 7,7, Bugarskoj 8,5, Češkoj 8,9 i Mađarskoj 11,5.

Na začelju su Portugal sa 2,1 odsto, Grčka sa 2,8 odsto, Malta sa 3,2 odsto, Irska sa 4,5 odsto, Kipar i Finska sa po 4,7, Švedska sa 4,8, Danska sa 5 i Estonija sa 6 odsto stanovništva koje se nacionalno smatra evropski.

Nizak nivo nadnacionalnog identiteta

Nizak nivo Evropljana i Jugoslovena u obe zemlje nije neočekivan jer najmoćniji nosioci izgradnje socijalističke Jugoslavije i evropskog projekta nisu bili usmereni na izgradnju nadnacionalnog identiteta koji bi zamenio postojeće nacionalne identitete među ljudima, objašnjavaju autori.

Izgradnja i široko prihvatanje nadnacionalnog evropskog identiteta ograničeno je činjenicom da evropski projekat postoji tek nekoliko decenija, dok su nacionalni identiteti u Evropi građeni vekovima.

Veća je verovatnoća da će građani višeg društvenog statusa postati Evropljani, kao što su se tako osećali Jugosloveni koji su imali više dodira sa drugim delovima nadnacionalnih političkih zajednica kroz migracije, mešovite brakove i više državljanstava, a imaju manje ekskluzivnu nacionalnost, navodi istraživanja.

Jedna od glavnih razlika između socijalističke Jugoslavije i EU u ovoj oblasti je činjenica da se različite političke orijentacije mogu povezati sa osećanjem evropeizma.

Iako se Evropa sve više povezuje sa levičarskim vrednostima, to ne sprečava neke od desničarskih ispitanika da se identifikuju kao Evropljani. Na primer, u Belgiji, antiimigrantski stavovi povećavaju verovatnoću da se građani identifikuju kao Evropljani.

Povećanje udela Evropljana u Ujedinjenom Kraljevstvu i Mađarskoj ukazuje na rastuću polarizaciju oko pitanja EU, ali u UK to nije moglo da zaustavi evrodezintegraciju. Međutim, povećanje uzlazne mobilnosti, a posebno rastuća migracija u EU, mogli bi povećati izglede za primarnu evropsku identifikaciju, smatraju autori.