Koliko su česte kazne zbog prodaje ili isticanja fašističkih i neonacističkih simbola?

Zakon o zabrani upotrebe nenonacističkih i fašističkih simbola i obeležja navodi da je zabranjena kako isticanje ovakvih predmeta tako i njihova proizvodnja.

Za pravna lica koja se ogluše o ovaj zakon predviđena je kazna do miliona dinara a za fizička do 50.000 dinara. Takođe je predviđena i zaštitna mera oduzimanja predmeta kojim je prekršaj izvršen.

Da bi se ovo međutim ostvailo potrebno je da se pokrene postupak pred Prekršajnim sudom. U stavrnosti to se izuzetno retko dešava.

Kako za Danas objašnjava predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović u ovom sudu, po prijavi fizičkog lica, kao oštećenog, primljen je u 2021. godini jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, i to je po ovom Zakonu jedini predmet.

Ona napominje da su ovo podaci samo za Beograd te da je moguće da je drugačija situacija u drugim mestima, odnosno na nivou Srbije.

Prodaja predmeta sa problematičnim obeležjima nije novost i duže vreme je prisutna pre svega u veb šopovima koji su se poslednjih godina jasno profilisali kao mesta koja nude proizvode za ekstremističke organizacije.

Upitana zašto nema više prekršajnih postupaka kada je već prodaja ovakvih predmeta prisutna, Olivera Ristanović kaže da postoje manjkavosti u samom zakonu, te činjenica da se prekršaji mogu pripisati samo pristalicama i pripadnicima neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, što treba dokazati.

– Verujem da je problem podnošenja prekršajnih prijava, odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane MUP-a, činjenica da Zakon uređuje zabranu manifestacija, isticanje simbola ili obeležja ili bilo kakvog drugog delovanja neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja kojima se na bilo koji način povređuju ustavna prava ili slobode građana. Usled ovakve norme, da bi bio podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica, treba da se radi o organizaciji ili udruženju koje je registrovano, a za fizičko lice je potrebno dokazati da se radi o delovanju pripadnika ili pristalica ovih udruženja odnosno organizacija – navodi sagovornica Danasa.

Ona ističe da iako se svi možemo složiti da izazivanje, podsticanje i širenje mržnje i netrpeljivosti nije i ne može biti društveno prihvatljivo ponašanje niti bilo kome može doneti dobro, ovo ponašanje se po Zakonu može pripisati kao prekršaj samo pristalicama i pripadnicima neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja.

– Manjkavost ovakvog zakonskog rešenja, pripadnici MUP-a uglavnom otklanjaju primenom Zakona o javnom redu i miru, podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv fizičkih lica – kaže Ristanović.

Pored veb šopova koji su se jasno profilisali kao promoteri problematičnih simbola postoje i oni kojima se “potkradu” ovakvi predmeti.

U jednom veb šopu, koji nudi postere, upaljače, šolje sa različitim ilustracijama – od Džona Lenona do pogleda na Pariz, ponuđen je bio poster Musolinija sa citatom “Bolje živeti jedan dan kao lav nego sto godina kao ovca“, koji mu se inače pripisuje.

Nakon pitanja Danasa iz ovog veb šopa uklonili su poster a u odgovorima su naveli da hiljade vizuala koji su u ponudi obrađuje program te da nisu ni znali da imaju ovaj poster.

Kako su istakli pomenuti poster nije nijednom prodat, a oni ni na koji način ne pružaju podršku fašistima ili nacistima već suprotno.

Olivera Ristanović kaže da u slučaju postera sa Musolinijevim likom i citata nije sigurna „da bi se radilo o promovisanju neonacističkih i fašističkih simbola, jer se radi o liku Musolinija i citatu koji se mogu smatrati ispravnim ili ne pogledom na život, a ne isključivo kao promovisanje fašizma ili neonacizma“.

Upitana da li je situacija jasnija ako neko na primer prodaje šolje sa svastikom, sagovornica Danasa kaže da jeste.

– Percepcija građana kod situacije prodaje šolja sa nacističkim simbolom je potpuno drugačija, iako se pojava svastike kao simbola vezuje za period koji je istorijski bio mnogo ranije od pojave nacizma (čak se smatra svetim simbolom u pojedinim religijama), građani je doživljavaju kao isključivo nacistički simbol…i kod jednih i kod drugih po Zakonu o kome govorimo bilo bi teško dokazati svojstvo okrivljenog – kaže Ristanović.

Na drugoj strani advokat Mihailo Pavlović veruje da bi u oba slučaja moglo da se kaže da je prekršen Zakon o zabrani upotrebe nenonacističkih i fašističkih simbola i obeležja i da postoji prekršajna odgovornost, a da se u određenim situacijama može govoriti i o Krivičnoj odgovornosti, kada postoji rasna i druga diskriminacija.

– Iako je Zakon o zabrani upotrebe nenonacističkih i fašističkih simbola i obeležja u primeni od 2009, znači 15 godina, ja nisam čuo do sada da je neko odgovarao na osnovu primene ovog zakona. Moguće da je bilo kažnjavanja zbog ponašanja na sportskim priredbama ali ni za to nisam siguran – navodi sagovornik Danasa.

Prethodno pomenut Musolinijev citat pre nekoliko godina preneo je i bivši američki predsednik Donald Tramp na Tviteru. On se kasnije branio da nije znao da se te reči pripisuju Musoliniju. Predmeti sa ovakvim i sličnim citatima zločinaca mogu se naći u prodaji i u Evropi i Americi.

Upitan o tome advokat Pavlović kaže da su ovo „mračna vremena“.

– Demokratija ne brani dovoljno sama sebe, živimo u vreme krize u kojoj ovakve stvari prolaze ispod radara bez adekvatnih reakcija – zaključuje Pavlović.