Koliko su klime opasne i šta uopšte znamo o bakteriji koja izaziva tešku upalu pluća na plus 40 u hladu?

Prema rečima pulmološkinje prim dr Tatjane Radosavljević, ukoliko se klima uređaji ne održavaju redovno, odnosno dva do tri puta godišnje, u njima se zadržavaju, pre svega, mikroorganizmi, koji kada klima radi mogu da dolaze do naših respiratornih puteva i da izazivaju ozbiljne bolesti.

– Jedna od bolesti koja se zove legionarska bolest je upravo tako i otkrivena prošlog veka u jednom hotelu u kome su se sakupljali legionari. Primećeno je da je vrlo ozbiljna upala pluća nastala kod velikog broja njih. Kada su se epidemiološke službe uključile videle su da su iza svega toga bili nedovoljno čišćeni klima uređaji– navela je dr Radosavljević za TV Prva i dodala da su klima uređaji pogodno mesto i za koksaki virus, kao i za alergije.

U razgovoru za Danas epidemiološkinja prim. mr sci. med. dr Slavica Maris, načelnica Jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, objašnjava da je legionela, izazivač ove bolesti, bakterija koja se prirodno pojavljuje u vodi, kao i da od oko 60 vrsta, koliko ih postoji, najmanje 28 povezano je sa infekcijom kod ljudi.

– U 80 do 90 odsto svih infekcija kod ljudi izaziva bakterija Legionella pneumophila. Ona ima 16 serogrupa, a serogrupa 1 je najčešći uzrok bolesti. Infekcija legionelom dovodi do legionarske bolesti, odnosno teške upale pluća i blažeg oblika pontijačne groznice, oboljenja slična gripu. Kod legionarske bolesti period inkubacije (od unošenja miktroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti) je od dva do 10 dana, može i do dve nedelje. Za pontijačnu groznicu inkubacija je kraća, od nekoliko sati do tri dana – navodi dr Maris i dodaje da lanac infekcije počinje prisustvom patogenih ćelija legionele u određenom vodnom sistemu.

– U ovom vodnom sistemu legionela može da se razmnožava, posebno ako postoje određeni uslovi okoline kao što su adekvatna temperatura vode (<50°C), obilje hranjivih materija, prisustvo biofilma ili stagnacija vode. Legionela se može naći u vodi u bojlerima, naročito ako se voda zagreva na nižim temperaturama i ako se bojler ne koristi često – ističe naša sagovornica.

Da bi izazvala infekciju, legionela mora da se rasprši i proširi u vazduh odakle je mogu udahnuti osetljive osobe.

– Neki sistemi otvorene vode, kao što su sistemi za pijaću vodu, rashladni tornjevi ili spa bazeni, stvaraju mnogo aerosola tokom normalnog rada i mogu biti izvori legionele. Aerosol se stvara tokom prskanja vode, ispiranja toaleta, tuširanja, pokretanja slavine, navodnjavanja, korišćenja ovlaživača, aeracije vode, procesa hlađenja korišćenjem tokova otvorene vode, procesa pranja (npr. pranje automobila) – navodi dr Maris.

Prema njenim rečima, infekcija nastaje kada osetljiva osoba duboko udahne kontaminirane aerosole, a podložnost osobe za infekciju zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet i drugo, na primer, pušenje.

Podsetimo, prošle godine je bilo privremeno zatvoreno porodilište u Zdravstvenom centru Aranđelovac, jer su tri bebe bile zaražena legionelom, takozvanom bakterijom iz ventilacije. Porodilje i trudnice iz te ustanove bile su prebačene u drugu bolnicu.

Na pitanje da li je ova bakterija česta pojava u bolnicama i koliko su pacijenti ugroženi, dr Maris kaže da na teritoriji Beograda nisu zabeleženi slučajevi obolevanja od legionarske bolesti povezani sa pružanjem zdravstvene zaštite.

– Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nastanak infekcije među slučajevima prijavljenim u zemljama EU u 2018. godini se može povezati u 72 odsto sa zajednicom, 20 odsto sa putovanjem, 6 odsto sa pružanjem zdravstvene zaštite, a svega 2 odsto je u pitanju ostalo. Na teritoriji Beograda legionarska bolest se jako retko registruje, poslednji slučaj je zabeležen 2020. godine i to je bio samo jedan registrovan slučaj obolevanja u toj godini. Od 2021. do juna ove godine u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj ovog oboljenja – navodi epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Pacijent se šalje na testiranje, kako kaže dr Maris, ukoliko lekar nakon pregleda, urađenih laboratorijskih analiza i postavljene dijagnoze pneumonije, postavi sumnju na legionarsku bolest pa u cilju potvrde dijagnoze uzimaju se uzorci za laboratorijsku analizu. Analiza se može obavliti u laboratoriji Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao i u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, gde se vrši ispitivanje prisustva legionele u vodi ili u brisevima.

– Legionarsku bolest karakteriše teška penumonija, a simptomi koji ukazuju su visoka temperatura, bol u mišićima, jeza, uporan kašalj (suv), bolovi u grudima, teškoće sa disanjem, zbunjenost, dijareja, gubitak apetita. Leči se primenom antibiotika, dok se kod pontijačne groznice obično antibiotici ne primenjuju, jer i bez njih dolazi do samoizlečenja. Posle preležane legionarske bolesti, pacijenti se uglavnom oporavljaju bez posledica, ali nekada mogu biti prisustne dugoročne posledice: restriktivna plućna bolest, slabost i umor, neurološki problem, loša memorija i koncentracija, retrogradna amnezija (gubitak pamćenja) i cerebelarna disfunkcija, koja izaziva probleme sa ravnotežom, motoričkom kontrolom. Kod ove bolesti smrtnost je 10 odsto – objašnjava sagovornica Danasa.

Ipak, oni koji jednom preleže ovu bolest ne znači da je neće dobiti ponovo.

– Postoji mnogo različitih sojeva legionele. Ljudi sa oslabljenim imunitetom su u većem riziku za ponovno obolevanje – zaključuje ona.

Ko je u riziku od legionarske bolesti

Veći rizik za obolevanje od legionarske bolesti imaju osobe: muškog pola (dve trećine svih slučajeva), starosti preko 50 godina, pušači, osobe sa oslabljenim imunitetom i sa hroničnim oboljenjima.