Koliko su meseci u Beogradu topliji nego što su nekada bili?

„Istraživanje pokazuje ne samo da je u Srbiji usled klimatskih promena u proseku sve toplije, već i da je ovdašnja klima u decenijama pre 90-tih godina prošlog veka bila relativno „stabilna”. Trenutak promene se događa upravo onda kada bi zbog klimatskih promena i trebalo da se dogodi“, piše Vučićević za portal Klima101.rs.

Naime, za potrebe ovog istraživanja (pogledaj grafik) odredili smo jednu „normalu” tj. referentnu vrednost srednje temperature za svaki mesec u godini. Zatim smo posmatrali, iz decenije u deceniju, tokom perioda od skoro 100 godina, koliki je broj meseci koji u svakoj od tih decenija imaju višu, a koliki broj meseci nižu prosečnu temperaturu.

Rezultat je i više nego jasan: nekada je broj „toplijih” i broj „hladnijih” meseci bio relativno ujednačen – tj. bio je grubo rečeno sličan broj toplijih i hladnijih meseci u toku svake decenije. Ali to pravilo se od 80-tih i 90-tih godina prošlog veka menja i do danas razlika postaje ogromna: broj toplijih meseci je dramatično veći od hladnijih i svake decenije ta razlika nastavlja da raste.

Za normalu smo odabrali prve tri decenije 20. veka, kako bismo zatim pratili promene kroz dekade.

Za normalu temperatura uzeli smo period od 1901. do 1930. godine. Referentne vrednosti smo izračunali tako što smo uzeli vrednosti za srednje mesečne temperature i zatim pronašli njihov prosek. Evo kako su izgledale prosečne srednje mesečne temperature u Srbiji pre otprilike jednog veka:

Januar 0,80 °C

Februar 2,21 °C

Mart 8,23 °C

April 12,48 °C

Maj 17,61 °C

Jun 20,61 °C

Jul 22,75 °C

Avgust 22,05 °C

Septembar 17,95 °C

Oktobar 12,91 °C

Novembar 7,38 °C

Decembar 3,46 °C

U istraživanju smo nakon toga za svaku dekadu posmatrali koliko je puta srednja mesečna temperatura bila viša, tj. iznad normale (za taj mesec). Broj meseci koji su bili iznad normale su na grafiku označeni crvenom bojom, a srednje mesečne temperature ispod normalne plavom, za svaku dekadu od 1931. do 2020. godine.

Naravno, za svaku dekadu, ukupan broj meseci je 120.

Nekada je broj meseci iznad i ispod normale bio relativno sličan – danas je onih iznad normale višestruko više

U prvim decenijama tokom posmatranog perioda, broj meseci iznad i ispod normale bio je približno isti. To ukazuje da je klima bila ujednačena, odnosno stabilna.

Deluje kao da je dekada od 1971. do 1980. godine bila prekretnica: u pitanju je jedina dekada kada je bilo više meseci sa srednjom temperaturom ispod normale – tokom 63 od 120 meseci. Nakon toga, broj meseci sa temperaturom iznad normale počeo je da raste sve više i više.

U dekadi 1981-1990. broj meseci je i dalje bio približno ujednačen, a nakon toga je razlika sve znatnija. U narednoj deceniji (1991-2000) 80 meseci od ukupno 120 bilo je iznad normale; od 2001-2010. bilo ih je 85, a u poslednjoj navršenoj dekadi od 2011-2020. taj broj je čak 101 od 120.

U pitanju je jedan definitivan pokazatelj klimatskih promena na lokalnom nivou – i one ne prave sezonske razlike, jer brojka od 101 mesec iznad normale (od mogućih 120) nam govori da se odstupanja ka višim prosečnim temperaturama događaju tokom cele godine.

Po podacima do sada dostupnim za aktuelnu dekadu, što podrazumeva celu 2021. i 2022. godinu i 2023. zaključno sa aprilom, ovaj odnos ne deluje obećavajuće. Naime, do sada smo od 2021. imali 22 meseca sa srednjom temperaturom iznad normale – od mogućih 28. Mada taj odnos u teoriji može da se promeni, za sada ništa ne ukazuje na takav neki scenario.

Globalna temperatura nastavlja da raste, a Srbija je i dalje u „vrućoj tački” klimatskih promena, gde je zabeleženo povećanje temperature veće od globalnog proseka. Savremena nauka predviđa upravo ovakve posledice: neće uvek biti toplije, već će hladniji periodi biti sve ređi.

A upravo jedan skoriji hladni period pruža nam posebno upečatljiv uvid u to koliko je naša savremena klima zapravo pomerena u odnosu na nekadašnju normalu.

Ovogodišnji maj u Beogradu bio je izrazito – i neobično – hladan. Sa time bi se složili i stanovnici prestonice na osnovu ličnog osećaja, a isto to kaže i mesečni izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda, po kojem je temperatura u Beogradu bila u kategorijama normalne do hladne, pa čak i do veoma hladne (u zavisnosti od dana).

Međutim, ova ocena ne daje se u odnosu na normalu koju smo koristili u ovom tekstu, sa početka 20. veka, već u odnosu na period od 1981-2020. Ako bismo ga poredili sa normalom iz 1901-1930, slika bi bila nešto drugačija.

Naime, srednja temperatura ovogodišnjeg neobično hladnog maja u Beogradu bila je – 17,4 °C. Pogledajte gore prosek za ovaj mesec u periodu 1901-1930. godine: 17,6 °C, tj. samo 0,2 °C toplije.

Drugim rečima, makar kada je u pitanju temperatura, ovogodišnji maj je nekada nije bio neobično hladan – već sasvim prosečan.

Ne propusti vesti i članke o klimatskim promenama koje redovno objavljujemo.