Foto: Z. Miladinović/DanasProtesti se često ne “isplate”, ali ako su građani uporni može biti rezultata, a na kraju im i nema druge, ocenjuju sagovornici Danasa, inače građanski aktivisti i stručnjaci.
U Nišu i niškom regionu u poslednjih deset godina, otkada je na vlasti koalicija koju predvodi Srpska napredna stranka, bilo je na desetine protestnih okupljanja, ali su veoma retki oni čiji su zahtevi ispunjeni.
Poslednji u nizu protesta održan je prekjuče ispred Skupštine opštine u Gadžinom Hanu, na kojem su meštani sela Duga Poljana i zaštitnici životinja zahtevali da na toj lokaciji ne bude izgrađeno regionalno prihvatilište u kojem će, prema najavama, biti smešteno oko 2.000 napuštenih pasa sa teritorije Niša, Svrljiga i Gadžinog Hana.
Njima se obratio predsednik opštine Milisav Filipović, koji je kazao da će danas primiti predstavnike Saveta mesne zajednice Duga Poljana, kako bi razgovarali od njihovim zahtevima.
“Izvestan problem” bi mogao biti što je juče održana sednica opštinske Komisije za planove, na kojoj je već odlučivano o prigovorima kritičara prihvatilišta, a koja je osnov za donošenje odluke o njegovoj izgradnji.
Protesti zbog aerodroma, ratnih dnevnica, ubistava, daljinskog grejanja, ulice, parkirališta…
U Nišu su tokom poslednje decenije između ostalih održani protesti protiv odluke Republike da preuzme vlasništvo nad aerodromom “Konstantin Veliki” (2018), kao i protiv načina određivanja cena od strane Gradske toplane i poskupljenja daljinskog grejanja (2016, 2017, 2018).
Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), koji je organizovao proteste zbog cenovne politike Gradske toplane, organizovao je i protest zbog isključenja struje, često nezakonitih (2018).
Bivši radnici nekadašnjih privrednih giganata, Elektronske i Mašinske industrije, kao i Građavinara i drugih firmi koje su otišle u stečaj ili su u fazi restrukturiranja, okupljaju se od 2009. do danas, zahtevajući da im država isplati zaostale zarade.
Povremeno su im se priključivali i učesnici ratova devedesetih, koji su tražili isplatu ratnih dnevnica.
Protestvovalo se protiv nebezbednih pružnih prelaza, nakon što je petoro ljudi poginulo i tridesetak zadobilo povrede u naletu voza na autobus kod Donjeg Međurova (2018), a meštani Čamurlije su blokirali saobraćaj na nebezbednom regionalnom putu Niš- Aleksinac, kod njihovog mesta (2022).
Protestna okupljanja usledila su i nakon teške saobraćajne nesreće na Bulevaru Mediana, kada je 19-godišnjak u prebrzoj vožnji usmrtio dečaka (12) i muškarca (45), koji su bili na trotoaru (2021).
Protestvovalo se i protiv nasilja, nakon ubistva studenta Vuka Stoiljkovića (2014).
Bilo je protesta i protiv neadekvatnog reagovanja vlasti na veliko zagađenje vazduha (2020), gradske odluke o seči drveća ispred novoizgrađenog Miškovićevog Delta planeta (2020), odluke da se pored osnovne škole Sveti Sava pravi parking (2022), zbog kašnjenja rekonstrukcije Ulice vojvode Putnika (2022)…
Protesti su organizovani zbog izmene Zakona o visokom obrazovanju (2014), izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (2018), nepoštovanja Zakona o dobrobiti životinja (2016).
Protestvovalo se zbog krađe dece u porodilištima (2014).
Građani Niša su, takođe, aktivno učestvovali i u nacionalnim protestima, kao što su “Jedan od pet miliona” (2019), oni protiv pooštravanja epidemioloških mera (2020) ili protiv dolaska Rio Tinta i uništavanja životne sredine (2021).
Učesnici protesta bili su i novinari, kroz okupljanja “Znam za jadac” i “Niš ne kleči”, u kojima su između ostalog tražili poništenje sumnjivog medijskog konkursa i smenu ministra odbrane Bratislava Gašića zbog komentara upućenog novinarki B92 Zlatiji Labović.
Na svim tim protestnim okupljanjima usvojen je manji broj zahteva, uglavnom onih koji su istaknuti u protestima organizovanim na nivou Srbije.
Na prste jedne ruke mogu se izbrojati lokalni protesti čiji su zahtevi naišli na razumevanje gradskih vlasti.
Niški aerodrom je otišao u vlasništvo Republike, bivši niški radnici i rezervisti do danas od države nisu dobili svoje prinadležnosti, ubica studenta Stoiljkovića nije dobio najtežu kaznu, vazduh je i dalje izuzetno zagađen a Grad ne čini ništa efikasno protiv toga, drveće ispred Miškovićeve Delte je posečeno…
Jedan od gradskih medijskih konkursa je poništen, ali su na svim sledećim mediji bliski vlasti dobijali i do 80 odsto budžetskog novca, a Gašić je danas direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA).
„Nijedan protest nije besmislen, besmisleni su izgovori“
Đokica Jovanović, sociolog i bivši univerzitetski profesor, koji je bio i jedan od osnivača UPSS, ocenjuje da u Srbiji ne postoji običaj iskazivanja građanskog nezadovoljstva sopstvenom vlašću kroz demonstracije.
“Na većinu protesta ljudi izlaze ne sa namerom da dođe do sistemskih promena, već da reše neki aktuelni problem, ne razumevajući da su promene neophodne da bi se i taj problem rešio. Zato stalno slušamo organizatore ili učesnike koji kažu, ‘mi se ne bavimo politikom’, i koji imaju stav samo prema svojim, a ne i društvenim problemima“, kaže Jovanović za Danas.
On dodaje da naše društvo po definciji brani sistemska rešenja, a reaguje samo na pojedine devijacije.
„Zahvaljujući političkim partijama, ovde nema snage ni mogućnosti za promenu sistema. Partije koje bi mogle da utiču na društvene promene, nemaju podršku“, ocenjuje on.
Dragan Đorđević, predsednik niškog Odbora za ljudska prava, dodaje da do protesta često dovodi to što vlast ne uključuje građane u donošenje odluka od javnog interesa.
Ukoliko se građani ne uključe, to je izrugivanje na njihov račun, a oni takve odluke doživljavaju kao nametnute.
“Ako neko uporno odbija da ih konsultuje, ako ne želi da ih čuje, da ih uključi u došenje odluka koje se tiču njihovog života, protesti postaju neminovni, legitimni i neophodni. Nema im druge”, kaže on za Danas.
On dodaje da su profesionalni mediji izuzetno važni, kako bi se čulo mišljenje građana i otvorila debata o važnim pitanjima.
“Nijedan protest ili građanski aktivizam nije besmislen, besmisleni su unapred pripremljeni izgovori da nema svrhe to činiti”, zaključuje on.
Koji su protesti uspeli
Protesti u organizaciji UPSS-a su, inače, neki od retkih protesta sa lokalnim zahtevima koji su imali izvesnog uspeha.
Nakon tih protesta, Gradska toplana je smanjila cenu daljinskog grejanja i odlučila da korisnici mogu besplatno da se isključe sa tog sistema i da nakon toga plaćaju samo deo fiksnog troška za održavanje mreže.
Ona je, takođe, “dozvolila” da UPSS ima građanskog posmatrača u njenom upravnom i nadzornom odboru, koji je imao pristup dokumentaciji i pravo diskusije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
