Koliko su petnaestogodišnjaci u Srbiji zadovoljni svojim životom?

S druge strane, skoro svaki peti učenik (23 odsto) ponekad ili uvek oseća se tužno i uplašeno, a đaci iz ove grupe postižu bolje postignuće na skali čitalačke pismenosti od učenika koji se ne osećaju ni tužno, ni uplašeno.

Istraživači upozoravaju da varijacije u izveštajima učenika o zadovoljstvu životom ili sreći između različitih zemalja mogu da budu pod uticajem kulturoloških tumačenja onoga što definiše srećan život i razlika u načinu na koji su životna iskustva integrisana u rasuđivanje o zadovoljstvu životom.

Istraživanja su, na primer, dokumentovala kulturološke razlike u načinu na koji ljudi razmišljaju o „sreći”, pojmom koji je tesno povezan sa zadovoljstvom životom.

U nekim jezicima, obuhvatajući kineski, estonski, francuski, nemački, japanski, korejski, norveški i ruski, sreća je tesno povezana sa slučajnošću, dok se u drugim jezicima, konkretno italijanskom, portugalskom i španskom, definicije sreće fokusiraju na ostvarenje htenja, želja i ciljeva.

Sem toga, u nekim kulturama, na primer, možda nije poželjno reći da ste srećni, dok je u drugim kulturama veoma poželjno reći tako nešto, navodi se u nacionalnom izveštaju u kojem su objavljeni rezultati PISA 2018 ciklusa istraživanja.

Među petnaestogodišnjim učenicima u Srbiji, devojčice i dečaci prijavljuju slične nivoe zadovoljstva životom. To se razlikuje od onoga što je otkriveno u većini zemalja koje učestvuju u PISA studiji.

PISA 2018 podaci pokazuju i da su devojčice češće pogođene osećanjima anksioznosti i depresije, i da imaju niže zadovoljstvo životom, što ih čini podložnijim psihičkim problemima. Kod odraslih osoba ne čini se da pol igra veliku ulogu u oblikovanju procene ljudi o sopstvenim životima, piše u izveštaju.

Zanimljivo je da ni u jednoj zemlji koja je učestvovala u dva ciklusa istraživanja 2015. i 2018. nema evidentne povezanosti između zadovoljstva životom adolescenata i BDP po glavi stanovnika ili sličnih mera ekonomskog razvoja.

Ovaj nalaz je primetno drugačiji od onog što se uočava kod odraslih osoba, koje češće prijavljuju veće zadovoljstvo životom ako žive u zemljama sa višim dohotkom.

„Zapravo, zemlje u kojima učenici prijavljuju najviše nivoe zadovoljstva životom u PISA studiji nisu nužno one u kojima su odrasle osobe najzadovoljnije svojim životima. To bi moglo da ukaže da petnaestogodišnjaci daju prioritet drugačijim potrebama kad formiraju svoje subjektivne procene zadovoljstva životom, u odnosu na odrasle osobe. Iako ne pronalazimo evidentnu povezanost između zadovoljstva životom adolescenata i BDP po glavi stanovnika, socio-ekonomski status pojedinca ipak utiče na zadovoljstvo životom. Razlike u zadovoljstvu životom povezane sa socioekonomskim statusom izražene su u većini zemalja i privreda koje učestvuju u PISA studiji“, navodi se u izveštaju.

U Srbiji, slika je slična onoj u OECD zemljama.

Učenici koji imaju niži socioekonomski status imaju nešto niže zadovoljstvo životom odnosu na ostale vršnjake. Razlika nije velika, ali jeste statistički značajna, ističu istraživači.

Zanimljiv je nalaz da đaci koji iz čitalačke pismenosti nisu dostigli minimalan nivo funkcionalne pismenosti nisu manje zadovoljni životom od ostalih učenika.

Štaviše, u ovoj grupi zadovoljstvo životom je i nešto više. Razlika jeste mala, ali je statistički značajna.

Jedno od tumačenje ovog nalaza je da su ambiciozniji učenici, koji teže da postignu bolji uspeh, izloženiji stresu pa zbog toga imaju niže zadovoljstvo životom.

Analizirano je da li se učeničko zadovoljstvo životom može predvideti ako znamo kako se on oseća u školi i kako percipira školu. Uzete su u obzir neke dimenzije učeničke percepcije škole kao što su: učeničko osećanje pripadanja školi, zainteresovanost nastavnika za učenika i njegova podrška učeniku i izloženost učenika nasilju.

Rezultati ukazuju na to da je čak osam odsto razlika u učeničkom zadovoljstvu životom moguće objasniti njegovom percepcijom škole.

Đaci koji ne osećaju da pripadaju školi češće su izloženi nasilju, disciplina na času je lošija, percipiraju manju podršku i zainteresovanost nastavnika za njih, imaju i niže zadovoljstvo životom.

Drugim rečima, mere koje su usmerene na poboljšanje, uopšteno govoreći, klime u školi mogu značajno doprineti poboljšanju dobrobiti učenika, navedeno je u izveštaju.

Istraživači su proučavali vezu između obrazovanja i kvaliteta života učenika, fokusirajući se na emocionalne probleme koje bi deca mogla da ispolje u školi.

Oni ukazuju da su tinejdžeri naročito pod rizikom od psiholoških poremećaja, jer je adolescencija period intenzivnih emocionalnih turbulencija.

„Česti psihološki poremećaji obuhvataju pozitivna i negativna osećanja i emocije; iako je poreklo takvih osećanja i emocija često kompleksno, akademski zahtevi sa kojima se adolescenti suočavaju kako napreduju kroz školovanje sve više rastu, pritisak da dobijaju više ocene i brige zbog dobijanja loših ocena jesu neki od izvora stresa koje najčešće navode deca i adolescenti školskog uzrasta“, navodi se u izveštaju.

U istraživanju PISA 2018 od učenika je traženo da procene da li i koliko često doživljavaju određena osećanja na četvorostepenoj skali (nikada, retko, ponekad, uvek). Negativna osećanja obuhvataju „prestrašeno”, „bedno”, „uplašeno” i „tužno”, a pozitivna „raspoloženo”, „srećno”, „radosno”, „živahno” i „ponosno”.

Ova pozitivna osećanja su prisutna kod većine đaka u našoj zemlji.

Što se tiče manje poželjnih osećanja, 31 odsto učenika je navelo da se ponekad ili češće oseća uplašeno, dok strah prelazi u prestrašenost kod četvrtine đaka.

Slično tome, 22 odsto učenika je prijavilo da se oseća bedno barem ponekad ili češće. Skoro svaki četvrti učenik ima relativno česte doživljaje i tuge i uplašenost.