Foto: J. Patarčić/DanasPred Osnovnim sudom u Subotici je 1. januara 2021. godine u radu bilo 49 predmeta u građanskoj materiji starijih od tri godine, dok je zaključno sa 31. decembrom prošle godine taj broj sveden na 37 predmeta.
Prema rečima sudije Osnovnog suda u Subotici Daniela Kovača, to nije veliki broj predmeta starijih od tri godine, a ukoliko se njima doda i preko 6.200 predmeta u građanskoj materiji koje je Osnovni sud primio tokom prošle godine, što znači da je po sudiji u radu bilo više od 600 predmeta, Kovač smatra da je pravo pitanje da li, a ne zašto, suđenja dugo traju.
“Sudski predmeti nisu samo statistički podaci i brojevi, nego su ljudske sudbine i događaji i nastojimo da svaki događaj rešimo što brže i na što adekvatniji način. Kao što se u životu neka situacija brže rešava, tako se i jedan sudski predmet brže reši, drugi se malo sporije i teže rešava, a sve zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja”, kaže sudija Osnovnog suda u Subotici.
U prvom redu, Kovač ističe da zavisi od broja učesnika u postupku, zatim da li je potrebno sprovoditi jedan dokazni predlog ili ima više dokaznih predloga, kao i da li je potrebno odrediti veštačenje.
Takođe, kao jedan od faktora koji može da utiče na dužinu trajanja navodi i to da kada sudija započne postupanje u jednom predmetu, pa napreduje u sud višeg ranga ili ode u penziju, usled preraspodele se predmet prebacuje u rad novom sudiji, koji ponovo mora da se upozna s predmetom.
“Imamo i žalbenih postupaka. Kad se donese prvostepena presuda, predmet odlazi po žalbi na Viši sud ili Apelacioni sud, koji može da potvrdi presudu ili preinači i tada je pravosnažno okončan predmet. Tad postoje samo vanredni pravni lekovi, međutim, ako se ukine predmet, ponovo se vraća sudiji u rad i opet zahteva da se određeni dokazi izvedu”, predočava Kovač, dodajući i da postoji opstrukcija stranke kojoj je cilj da postupak što duže traje.
Prema mišljenju Livije Panić-Miletić, javne tužiteljke u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici koja je ceo radni vek u Tužilaštvu, reforma pravosuđa je napravila ozbiljne pomake u svim pravosudnim sferama, pogotovo u oblasti krivičnog prava, navodeći da su ubrzanju krivičnih postupaka doprineli novi statuti koje primenjuju.
“Bez ikakve namere da glorifikujem rad Tužilaštva, sigurno je da ima predmeta koji traju duže, neki kraće, ali generalno ipak mislim da, kada je Subotica u pitanju, suđenja ne traju dugo”, kaže Panić-Miletić.
Kako je objasnila, nekada se predmeti završe za tri meseca, a nekada za šest meseci, dok u pojedinim slučajevima mogu da se rastegnu na godinu i po dana, u zavisnosti od toga koliko je institucija uključeno u rad konkretnog predmeta, zbog čega smatra da je važno i da građani znaju kako izgleda jedan postupak da bi mogli da zaključe da li suđenja dugo traju.
“Građani kada doživljavaju sudski postupak, doživljavaju samo nas, tužioce i sudije, a ne znaju celu onu infrastukturu i kompletnu organizaciju koja takođe učestvuje u našem radu i čiji je rad bitan za jedan predmet, a koje iz nekad objektivnih, nekad subjektivnih razloga, takođe, usporavaju tok postupka”, pojašnjava Panić-Miletić.
Ona naglašava i da se krivično pravo dotiče osnovnih ljudskih vrednosti koje su Ustavom zaštićene, kao što su život, telo, imovina, ravnopravnost, zbog čega povreda ovih vrednosti iziskuje efikasnost i preciznost, a ne brzopletost, ali i da se pored toga trude da ovakve slučajeve što pre reše.
“Kada je ugroženo nečije telo, odnosno kada je u pitanju krivično delo gde je krajnji ishod smrtna posledica, iz pijateta prema žrtvama se stvarno trudimo maksimalno, ne samo mi u tužilaštvu, nego i policija, sud, kolege advokati, da to maksimalno brzo uradimo i da u takvim situacijama ne dozvolimo sebi bilo kakvo iskakanje, kolokvijalno rečeno, iz šina, baš zato što nam je jasno da je porodica preminulog zaista u jednom emotivnom grču i onda da ga još mi s aspekta pravosudnih organa ne produžavamo njihovu agoniju”, naglašava Panić-Miletić.
Da ima dobrih mera koje su skratile određene vrste postupaka, pre svega krivične postupke, smatra i Joža Laslo, advokat i potpredsednik Advokatske komore Vojvodine, ali da, s druge strane, ima i nekoliko loših vesti.
“U procesne zakone su ugrađena rešenja koja dovode do odugovlačenja postupka i ponašanje stranaka tome doprinosi, a na koncu, naravno, i u sudu rade ljudi i oni ponekad doprinose tome. Mislim da ima prostora da se radi na skraćivanju ovih rokova, jer u prvom redu ističem problematiku drugostepenih sudova, gde su naše kolege sudije pretrpane poslovima i zbog toga bih rekao da najduže odugovlačenje sa rešavanjem predmeta je prisutno upravo u apelacionim sudovima, a da ne pričamo o upravim sudovima”, objašnjava Laslo.
Prema njegovim rečima, upravno sudovanje je “katastrofalno sporo”, pri čemu posebno ističe sporost rešavanja predmeta kod pojedinih upravnih organa, pre svega Katastra.
“Katastar je inače tematika kod nas advokata da nemate situaciju da se dvoje ne sretnu i ne pričaju o Katastru ili problemima koji se tamo javljaju. Prosto čovek ne može da shvati kako je to moguće. U Katastru, žalbeni postupak ume da traje pet godina, što je potpuna besmislica i neprihvatljivo stanje”, ističe Laslo.
Ipak, potpredsednik Advokatske komore Vojvodine naglašava da je Subotica predeo zemlje koji može da bude za primer i da ovde građani mogu da budu mnogo više zadovoljni nego u drugim krajevima naše zemlje po pitanju dužine trajanja suđenja.
“Mi imamo vrlo dobro utemeljenu tradiciju i to nije za bacanje, jer ovde kod nas pristup radu, pristup svom poslu, pristup svojoj ulici koji vlada kod kolega je na sasvim prihvatljivom nivou”, zaključuje advokat Joža Laslo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
