Koliko uslovnih kazni, a koliko doživotnih je izrečeno u Srbiji: Zbog čega su najčešće osuđivani prestupnici?

U svom izveštaju, objavljenom sredinom prošlog meseca, Republički zavod za statistiku objavio je osnovne podatke o kriminalitetu punoletnih učinioca krivičnih dela u 2022. godini i to po parametrima da li su prijavljeni, optuženi i osuđeni maloletnici prema krivičnom delu, polu, starosti i krivičnoj sankciji.

Kako su naveli iz RZS-a, podaci su prikupljeni redovnim statističkim istraživanjima na osnovu individualnih upitnika koje popunjavaju nadležna osnovna ili viša javna tužilaštva i nadležni osnovni ili viši sudovi.

Kako bi se stekla potpunija slika kretanja ove pojave, dati su osnovni pokazatelji za period od 2018. do 2022. godine.

U Republici Srbiji, u 2022. godini, za 82.958 punoletnih učinioca krivičnih dela završen je postupak po krivičnoj prijavi, što je za 3 odsto u odnosu na 2021. godinu kada je taj broj iznosio 80.632.

Najviše krivičnih prijava za pomenutih pet godina zabeleženo je 2018. godine (92.874). Kada su u pitanju optuženja, tokom 2022. godine zapeleženo je 30.406, gde je zabeležen pad u odnosnu na 2021. godinu kada ih je bilo 31.870. I kod optuženja 2018. godina je bila “najjača”, budući da je zabeleženo 35.146 istih. Kod predmeta koji su dobili epilog, pravnosnažno je osuđeno 26.200 punoletnih lica, što je za pet odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Godinu dana ranije došlo je do nešto više (27.508), a opet je 2018. godina prednjačila sa 29.750 slučajevima.

Najviše prestupnika starosne dobi između 30 i 39 godina života

U pogledu starosne dobi, tokom 2022. godine najviše je sankcija izrečeno punoletnicima starosne dobi između 30 i 39 godina života (7.066 slučajeva), zatim starosne dobi od 40 i 49 godina (5.074), od 25 do 29 godina starosne dobi (3.631) iza čega se nalaze prestupnici starosne dobi između 21 i 24 godine (3.142).

Prestupnika starosne dobi između 50 i 59 godina života prošle godine bilo je 2.739, a starosti preko 60 godina 2.218. Najmanje osuđenih punoletnih lica tokom 2022. godine bilo je u grupi starosne dobi između 18 do 20 godina (1.880), a osuđeno je i 448 prestupnika čija starosna dob se određuje kao “nepoznata”.

Od 26.200 osuđenih, žene su sankcionisane u 2.690 slučajeva – najviše u starosnim grupam između 30 i 39 godina (751).

Tokom 2022. godine najviše izrečeno uslovnih kazni

Kako navode iz RZS-a, kazna zatvora činila je 2022. godine 27,5 odsto svih kazni, a uslovna kazna (uslovni zatvor) čak 45,5 odsto.

Po pitanju vrste krivičnih sankcija, zatvor je izrečen u 7.212 slučajeva, što je više nego prethodnih godina, budući da je 2021. godine izrečeno 6.368, 2020. godine određeno je u 6.150 slučajeva, 2019. godine u 6.772 slučajeva, a jedino je 2018. godine zabeleženo više određenih zatvorskih kazni (7.408 slučajeva). Na doživotni zatvor pravnosnažno je osuđeno jedno lice, i na kaznu zatvora od 30 do 40 godina jedno lice.

U kategoriji 15 do 20 godina zatvora izrečeno je devet kazni, od 10 do 15 godina zatvora izrečeno je u 41 slučaju, od pet do 10 godina izrečeno je u 214 slučajeva, od tri do pet godina zatvora izrečeno je 653 slučajeva, od dve do tri godine u 646 slučajeva, a od jedne do dve godine zatvora u 1.289 slučajeva.

U kategoriji šest do 12 meseci zatvora izrečeno je 1.791 sankcija, od tri do šest meseci zatvora određeno je u 1.719 slučajeva, od dva do tri meseca u 685 slučajeva, a do dva meseca zatvora određeno je u 163 slučaja.

Novčana kazna određena je u 3.727 slučajeva, dok je uslovna zatvorska osuda najviše određivana – u čak 11.913 slučajeva.

Kazna kućnog zatvora dodeljena je u 2.934 slučaja, sudska opomena u 135 slučajeva, a vaspitne mere u 57 slučajeva. Slučajeva u kojima je došlo do proglašenja optuženog krivim, a potom oslobađanja od kazne bilo je 53, dok je rad u javnom interesu izrican u 167 slučajeva, a oduzimanje vozačke dozvole u samo dva.

U kojim delovima Srbije je izrečeno najviše sankcija?

U pogledu podele na sever (Beogradski region i region Vojvodine) i jug Srbije (region Šumadije i Zapadne Srbije, region Južne i Istočne Srbije), najviše sankcija je izrečeno u severnom delu – 14.328 slučajeva.

U navedenim regionima za jug Srbije zabeleženo je 11.872 slučaja izricanja sankcija. Region Vojvodine zabeležio je najviše izrečenih sankcija, čak 8.365 Odmah za njim sledi region Južne i Istočne Srbije sa 6.132 slučaja gde su izrečene sankcije.

Beogradski region nalazi se na trećem mestu sa 5.963 osuđujuće presude.

Na samom kraju nalazi region Šumadije i Zapadne Srbije sa 5.740 slučajeva u kojima je izrečena osuđujuća presuda. U pogledu izricanja kazne u vidu zatvora, Vojvodina i tu prednjači sa izrečenih 1.920 ovakvih mera, a potom Beogradski region sa 1.834 slučaja, za kojim sledi region Južne i Istočne Srbije sa 1.824 slučaja, a na kraju se nalazi region Šumadije i Zapadne Srbije sa 1.634 slučaja.

U 2022. godini, najbrojnija krivična dela za koja su pravnosnažno osuđena punoletna lica su krivična dela protiv imovine (24,3 odsto), braka i porodice (12,8 odsto) i zdravlja ljudi (20,1 odsto).

Koja krivična dela su osuđena i sankcionisana tokom 2022. godine?

Kako pokazuju podaci RZS-a, za krivična dela protiv života i tela, kojih je bilo 1.320, osuđujuća presuda doneta je u 53 slučaja za ubistvo, za teško ubistvo u 20, a po jedna u slučajevima ubistva na mah, ubistva deteta pri porođaju, nehatnog lišavanja života i u slučaju nedozvoljenog prekida trudnoće.

Osuđujuća presuda doneta je u 487 slučajeva nanošenja teških telesnih povreda, 607 za lakše telesne povrede, a za učestvovanje u tuči u 96 slučajeva. Ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi osuđeno je u 51 slučaju, a za izlaganje opasnosti i napuštanje nemoćnog lica doneta je osuđujuća presuda u po jednom slučaju.

Protiv sloboda i prava čoveka i građanina osuđujuća presuda doneta je u 1.086 slučajeva, a najviše zbog ugrožavanja sigurnosti (776), proganjanja (149), zlostavljanja i mučenja (70), protivpravnog lišavanja slobode (35) i prinude (30).

Odmah potom slede osuđujuće presude zbog neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka (7), otmice (6), povreda slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda (3), povreda slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti (2), narušavanja nepovredivosti stana (2), neovlašćenog fotografisanja (2).

U po jednom slučaju sankcije su izrečne za povredu ravnopravnosti, povredu tajnosti pisama i drugih pošiljki, neovlašćenog prisluškivanja i snimanja i neovlašćenog objavljivanja i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka.

Protiv izbornih prava osuđujuja presuda doneta je u četiri slučaja i to zbog povrede prava glasanja, davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem, sprečavanjem održavanja glasanja i uništavanjem dokumenta o glasanju.

Kada su u pitanju dela protiv prava po osnovu rada, osuđujuća presuda došla je u 22 slučaja, a najviše zbog povrede prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja (15).

Zbog povrede prava na upravljanje osuđujuća presuda doneta je u tri slučaja, zbog povrede prava na štrajk u dva slučaja, a po jedna osuđujuća presuda zbog zloupotrebe prava iz socijalnog osiguranja i nepreduzimanja mere zaštite na radu.

Za krivična dela protiv časti i ugleda osuda je došla u 319 slučajva, od čega 313 za uvrede, za iznošenje ličnih i porodičnih prilika pet, a za povredu ugleda strane države ili međunarodne organizacije jedna.

Krivična dela protiv polne slobode osuđena su u 273 slučaja, od čega najviše za polno uznemiravanje (89), potom za nedozvoljene polne radnje (79), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (44), posredovanje u vršenju prostitucije (24), silovanje (14), obljubu nad detetom (13), obljubu zloupotrebom položaja (6), obljubu nad nemoćnim licem (4).

U slučajevima krivičnih dela protiv braka i porodice osuđujuća presuda došla je 3.342 puta, a zabeležena je i jedna presuda zbog dvobračnosti. Najviše osuđujućih presuda iz ove oblasti došlo je zbog nasilja u porodici (2.201), a potom zbog nedavanja izdržavanja (1.178), vanbračne zajednice sa maloletnikom (55), zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (45), oduzimanja maloletnog lica (37), kršenja porodičnih obaveza (3), promena porodičnog stanja (2) i rodoskvrnuća (1).

Zbog povrede intelektualne svojine doneta je osuđujuća presuda u 19 slučajeva. Dela iz oblasti protiv imovine sankcionisana su u 6.356 slučajeva. Najviše osuđujućih presuda doneto zbog krađa (2.701), potom zbog teških krađa (1.693), prevara (642), razbojništva (318), građenja bez građevinske dozvole (275), utaje (172) i neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila (152).

Slede uništenje i oštećenje tuđe stvari (87), prikrivanje (87), iznude (58), sitne krađe, utaje i prevare (35), razbojničkih krađa (30), protiv useljenja (24), neosnovanog dobijanja i korišćenja kredita i druge pogodnosti (22), zloupotrebe poverenja (15), protivpravnog zauzimanja zemljišta (15), ucene (10).

Za oštećenja tuđih prava sankcije su izrečene u devet slučajeva, za priključenja objekata koji je izgrađen bez građevinske dozvole u pet slučajeva, za oduzimanje tuđe stvari u četiri i zelenaštva u dva slučaja.

Iz oblasti krivičnih dela protiv privrede osuđujuća presuda doneta je u 762 slučaja. Najviše sankcija izrečeno je zbog poreske utaje (184), nedozvoljene trgovine (113), falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica (110), pronevera u obavljanju privredne delatnosti (93) i zloupotrebe položaja odgovornog lica (79).

Zbog neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga sankcije su izrečene u 40 slučajeva, falsifikovanja novca u 36 slučajeva, pranja novca u 35 slučajeva, krijumčarenja  u 13 slučajeva i nedozvoljene proizvodnje u 10 slučajeva.

Slede neuplaćivanja poreza po odbitku (9), prevare u obavljanju privredne delatnosti (8), zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom (7), zaključivanja restriktivnog sporazuma (7), oštećenja poverilaca (5), zloupotrebe poverenja u obavljanju privredne delatnosti (5) i zloupotrebe ovlašćenja u privredi (2).

Po jedan slučaja izrečenih sankcija zabeležen je u oblasti primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, prouzrokovanju stečaja, onemogućavanju vršenja kontrole, odavanju poslovne tajne, pravljenju, nabavljanju i davanju drugom sredstava za falsifikovanje i falsifikovanja znakova za vrednost. Zbog dela protiv zdravlja ljudi sankcije su određene u 5.277 slučajeva.

Neovlašćeno držanje opojnih droga sankcionisano je u 4.221 slučaju,a odmah iza se nalazi neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (968). Omogućavanje uživanja opojnih droga sankcionisano je u 40 slučajeva, a nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije u 32 slučaja.

Zbog proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda sankcije su izrečene u 10 slučajeva, nesavesnog pružanja lekarske pomoći u pet slučajeva, a zbog neukazivanja lekarske pomoći u jednom slučaju. Sankcije su izrečene i u 307 slučajeva krivičnih dela protiv životne sredine. Najviše ih je zabeleženo u slučajevima šumskih krađa (245).

Zbog ubijanja i zlostavljanja životinja osuđujuća presuda je doneta u 25 slučajeva, zbog nezakonitog ribolova (16), pustošenja šuma (7), nezakonitog lova (6), uništenja, oštećenja, iznošenja u inostranstvo i unošenja u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra (3), unošenja opasnih materija u Srbiju i nedozvoljenog prerađivanja, odlaganja i skladištenja opasnih materija (2).

Po jednom su izrečene sankcije zbog oštećenja i zagađenja životne sredine, kao i prenošenja zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Zbog krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine sankcije su izrečene u 181 slučaju, a većinom zbog izazivanja opšte opasnosti (162).

Za izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu sankcije su određene u osam slučajeva, a zbog nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova u sedam slučajeva.

Uništenje i oštećenje javnih uređaja sankcionisano je u tri slučaja, a za uništenje, oštećenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost u jednom slučaju je propisana sankcija.

U slučajevima krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja propisane su sankcije 2.458 puta, od čega većinski zbog ugrožavanja javnog saobraćaja (2.397). Nesavesnog vršenje nadzora nad javnim saobraćajem sankcionisano je u 35 slučajeva, a nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi u 25 slučajeva.

Samo u jednom slučaju sankcionisano je ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. Povreda bezbednosti računarskih podataka sankcionisana je u dva slučaja – jednom zbog računarske prevare i drugi zbog neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.

Protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije sankcije su određene u tri slučaja – jednom zbog špijunaže i dva zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Krivična dela protiv državnih organa sankcionisana su u 302 slučaja.

Za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti osuđujuća presuda došla je u 121 slučaju, a zbog samovlašća u 120 slučajeva. Zbog sprečavanja službenog lica u vršenju službene radnje su donete u 30 slučajeva, za skidanje i povrede službenog pečata i znaka u 22 slučaja, za lažno predstavljanje u sedam slučajeva, a samo u dva slučaja za oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa.

U krivičnim delima protiv pravosuđa osuđujuće presude su došle u 190 slučajeva, a najviše zbog lažnog prijavljivanja (71). Kada je u pitanju davanje lažnog iskaza, sankcije su došle u 35 slučajeva, zbog kršenja zabrane utvrđene merom bezbednosti u 32 slučaja, zbog sprečavanja i ometanja dokazivanja u 18 slučajeva, zbog pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u 15 slučajeva, a zbog ometanja pravde u 10 slučajeva.

Četiri slučaja zabeležena su zbog neizvršenja sudske odluke, a dva zbog protivzakonitog omogućavanja vršenja određenih poziva, funkcija, dužnosti, poslova i delatnosti. Po jedan slučaj osuđujućih presuda zabeležen je u oblasti neprijavljivanja pripremanja krivičnog dela, neprijavljivanja krivičnog dela i učinioca, kao i u oblasti nadripisarstva. Krivična dela protiv javnog reda i mira osuđena su 1.643 puta, a najviše zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija (861).

Odmah potom slede nasilničko ponašanje (386), nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (146), neovlašćeno organizovanje igara na sreću (100), nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi (59), neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću (47) i udruživanje radi vršenja krivičnih dela (25). Na spisku se nalazi i neovlašćeno izvođenje arheoloških radova (6), povreda groba (4), i po dva slučaja u oblasti učestvovanja u grupi koja izvrši krivično delo i zloupotreba znaka za pomoć i znaka za opasnost.

Protiv pravnog saobraćaja sankcionisano je 1.219 krivičinih dela, a najviše iz oblasti posebnih slučajeva falsifikovanja isprava (725), falsifikovanja isprava (269) i navođenja na overavanje neistinitog sadržaja (203). Iz ove kategorije izrečeno je i 22 sankcije za falsifikovanje službene isprave. Kada su u pitanju krivična dela protiv službene dužnosti, koja su sankcionisana u 206 slučajeva, najviše ih je iz oblasti zloupotrebe službene dužnosti (114).

Sledi davanje mita, koje je sankcionisano u 32 slučaja, a potom pronevera (25), primanje mita (18), trgovina uticajem (7), posluga (4), prevara u službi (3), nenamensko korišćenje budžetskih sredstava (2), a u samo jednom slučaju sankcionisan je nesavestan rad u službi. Protiv Vojske Srbije izrečene su sankcije u tri slučaja i to zbog neovlašćenog pristupa vojnom objektu.

Krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom sankcionisana su u 12 slučajeva. Zbog trgovine ljudima osuđujućih presuda je bilo sedam, nakon čega su ratni zločini protiv civilnog stanovništva sa dve osuđujuće presude.

Po jedan slučaj osuđujućih presuda zabeležen je u oblasti učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, rasne i druge diskriminacije i trgovine maloletnim licima radi usvojenja. Ostalih krivičnih dela iz posebnih zakona sankcionisano je u 893 slučaja.

Od pravnosnažno osuđenih 26.200 punoletnih lica, 53 lica prvobitno proglašenih krivim oslobođeno je od presude od čega najviše iz kategorije krivičnih dela protiv zdravlja ljudi (23), a za delo neovlašćeno držanje opojnih droga.