Kolubarski basen pretvoren u „gasnu komoru“

Oni su ovaj problem istakli u otvorenom pismu ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu. Strpljivo su, kažu, čekali da se ministar Trivan vrati sa odmora i oglasi se, ali odgovor Ministarstva i samog ministra nije usledio.

„CEKOR jasno i nedvosmisleno upućuje stav da je neprihvatljivo da se nastavi sa planiranjem otvaranja novih polja i nabavkom nove opreme za rudarenje i otvaranje novih termo centrala usred klimatske krize globalnih razmera i zbog izrade strategije klimatskih promena koja bi trebalo da pokaže koliko brzo Srbija može da dekarbonizuje (izbaci fosilna goriva) iz proizvodnje struje i toplote“, kazali su za Danas iz CEKOR-a.

Oni su dodali da „Ministarstvo životne sredine treba da pokaže svest i viziju, da upotrebi svoje ingerencije i odbije izdavanje dozvola za otvaranje rudnika i termo centrala“. Time bi pokazali da mogu Srbiju da usmere ka izbacivanju fosilnih goriva mnogo pre 2050. godine.

Kako ukazuju, ogroman novac, koji se troši na ekološke intervencije i nabavku mašina za kopanje uglja, mnogo bi brže i lakše doveo do toliko neophodne energetske sigurnosti ukoliko bi se usmerio ka razvoju obnovljivih izvora energije i fleksibilnim energetskim mrežama.

– Ovim putem protestujemo što se o nedavnoj zapleni uglja nije oglasila ni nadležna inspekcija niti EPS, niti Ministarstvo zaštite životne sredine, niti Ministarstvo rudarstva i energetike zbog nivo otrovnih gasova opasnih po život. Građani Medoševca, Velikih Crljena, Zeoka i Baroševca godinama su izloženi strahovitim negativnim posledicama sprovođenja radova na kopanju lignita u Kolubarskom rudarskom regionu – navedeno je u otvorenom pismu upućenom Ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu, koje potpisuju Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Ekološko društvo Medoševac, Savet Mesne zajednice Medoševac „Tihi Lug“ i ekološko društvo Veliki Crljeni. Oni apeluju na hitne korake preseljenja svih ugroženih meštana pomenutih sela pre nastavka planiranog otvaranja novog polja E.

U pismu je ukazano da je ovaj region pretvoren u „gasnu komoru“ nakon poslednjeg samozapaljivanja uglja koje se dogodilo prošlog meseca, a stanovnici te oblasti poručuju da je životna sredina toliko uništena, a uslovi života toliko loši da nema mogućnosti za ublažavanje uticaja. Zato žele raseljenje.

„Svedoci smo da se postupci procene uticaja na životnu sredinu – koji su ključni za dobijanje upotrebne dozvole i integrisane dozvole sprovode na način da Studije o proceni uticaja izrađuju povezane firme koje su u sukobu interesa i da se u tim studijama navodi da nikakvih negativnih uticaja nema i da je sve u granicama „normale“ – zaključeno je u pismu.

U tom dokumentu je navedeno da do sada nijedna procena uticaja na životnu sredinu nije obuhvatila tzv. kumulativnu procenu uticaja koja na pravi način pokazuje kakav je stvarni uticaj rudarstva na građane, njihovu imovinu, njihovu decu, na klimatske promene i stvaranje gasova sa efektom staklene bašte. „Laž je da se normalnim industrijskim merama može kopati ugalj na taj način da se zaštite životi i zdravlje ljudi koji su udaljeni svega 500 – 1000 metara od kopova“, ukazano je u pismu.

Građani Medoševca, Velikih Crljena, Zeoka i Savet Mesne zajednice Medoševca kažu da struja iz uglja nije javni interes ukoliko se uništava zdravlje i životi meštana koji tu žive i zahtevaju raseljenje pre ikakvog plana za polje E. Podsećaju i na Povelju o ljudskim pravima i na ustavnu kategoriju prava na zdravu životnu sredinu.

Ministar u Kini

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, kao član srpske delegacije na Međunarodnom kineskom sajmu za investicije i trgovinu – CIFIT 2019 u Sjamenu, Kina, predstavio je projektne i investicione mogućnosti u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. „Zaštita životne sredine u svim njenim aspektima jedno je od strateških opredeljenja Republike Srbije, a ujedno finansijski i administrativno zahtevna oblast koja zahteva velika investiciona ulaganja“, rekao je ministar Goran Trivan, navodi se u jučerašnjem saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine. Rekao je i da su procene da je za zaštitu životne sredine Srbiji potrebno oko 8,5 milijardi evra.

Nema porodice bez bar jednog obolelog

Kako navode „ovo što se dogodilo samo je poslednji u nizu akcidenata koji sve više zagađuje životnu sredinu i povećava broj teško bolesnih od kardiovaskularnih, kancerogenih, pulmonalnih oboljenja. Čak je i dete od pet godina dobilo najteži oblik kancera u Velikim Crljenima. „Nema porodice koja nema barem nekoga bolesnog od raka u Velikim Crljenima, Medoševcu i drugim selima Kolubarskog regiona“., tvrde meštani.

Potpis za sliku:

Potpis za sliku: Nije stigao odgovor Ministarstva i ministra Trivana: Kolubara

FOTO: CEKOR