Foto: Nataša Matović / Univerzitetska bibliotekaPravda i Vreme pišu još i o novom izbornom zakonu za Narodnu skupštinu, ali i o kampanji jednog američkog lista protiv filmskog kartela u SAD.
Smatra se da rekonstrukcija vlade u Italiji kao i promene koje su nastale u vojnom i partijskom vođstvu predstavlja promene kursa italijanske privredne politike, prenosi Pravda.
Najznačajnija promena primetila se u ministarstvu finansija, na čije je čelo došao Taon di Revel, koji nije predstavnik ideološkog-privrednog političkog kursa. Ovime je autoritarni kurs italijanske privredne politike znatno ublažen. Na čelo ministarstva korporacija došao je gospodin Riči koji pripada novoj gardi fašizma.
Imao je jednu od značajnijih uloga kao državni sekretar fašističkog omladinskog pokreta. Tasinari će naslediti Rosinija na čelu ministarstva poljoprivrede i nastaviti produživanje njegovih mera u pogledu kukuruza, pirinča i ulja, kao i reorganizaciju vinske privrede.
Pravda piše da je nemačka vlada odbila predloženo posredovanje Brisela i Haga za okončanje rata. U Berlinu se smatra da Nemačka ne može preduzeti pozitivan korak zaostvarenje mira jer bi se u tom slučaju dobio utisak da je Nemačka spremna na kapitulaciju.
Dodatan problem predstavljaju uslovi koje su postavili Pariz i London, a tiču se obnove Austrije, Poljske i Čehoslovačke. Kako Berlin smatra da već samo to unapred onemogućava svaki pokušaj zaključenja mira za koji se zalažu suvereni Belgije i Holandije.
Odnosi između Finske i Sovjetske Rusije nastavljaju da se zatežu, prenosi Pravda. Sovjetska avijacija krstari iznad finske Karelije dok finska avijacija otvara protivavionsku paljbu. Veruje se da sovjetska mornarica ima nameru da vrši pomorske manevre u Finskom zalivu.
Otkako je počeo rat u Finskoj, građani se uključuju u narodnu odbranu dajući priloge. Finski listovi prenose da će Finska učiniti sve da stvori priliku da se pregovori nastave i nađu rešenja svih spornih pitanja između njih i Sovjeta.
Pravda prenosi da će američka vlada subvencionisati američke fabrike aviona kako bi se povećao kapacitet njihove proizvodnje. Jedan od razloga za preduzimanje ovakvog koraka je ubrzanje nemačke proizvodnje aviona.
Nemačka je u stanju da proizvede 2.500 vojnih aviona mesečno, dok američka avio industrija može napraviti 1.700 i vojnih i putničkih aviona za isti period. SAD navode da ne žele nikoga da ugroze, već žele uspostavljanje ravnoteže i ovo pravdaju kao meru zaštite.
Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke
Vreme prenosi kampanju američkog lista Sošel Džastis protiv filmskog kartela u SAD. Kako kažu, Kolumbija, Vorner Bros, Tventi senčeri Foks, Junajted artists su samo neka od filmskih preduzeća koja su obrazovala trust koji ni američka vlada ne može da razbije
Navode da su ova preduzeća u najužoj finansijskoj vezi sa velikim fabrikama oružja i na taj način favorizuju prikazivanje evropskih ratnih, propagandnih filmova.
Novi izborni zakon za Narodnu skupštinu pored tajnog glasanja predviđa i obrazovanje izbornih okruga, prenosi Vreme. To podrazumeva da svaki okrug ima nosioca svoje okružne kandidatske liste.
Raspodela izbornih okruga izvršiće se verovatno po broju stanovništva, dok bi svaki od njih imao oko deset izbornih srezova. Zemaljska lista po novom izbornom zakonu verovatno će biti zbir nosilaca okružnih lista. Takođe, vodiće se računa i o predstavnicima manjina kojima se obezbeđuje ulazak u Narodnu skupštinu.
Dva trgovačka broda u vlasništvu britanskog preduzeća Ropner Lajn potopila su nemačku podmornicu koja im je presekla put, prenosi Vreme. Borba je trajala pet časova, a čim su brodovi osmotrili podmornicu, izbacili su svoje topove i započeli paljbu istovremeno izbegavajući podvodna torpeda.
Opasnost u moru dolazi i od plovećih mina koju kako kažu, izbacuju Nemci, uzimajući u obzir koliko je drugih trgovačkih brodova potopljeno.
Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
