Komandant Žandarmerije negirao da je uticao na paljenje Ambasade SAD

Marković, koji je zajedno sa četiri policijska službenika okrivljen za teško delo protiv opšte sigurnosti danas je u Višem sudu u Beogradu, odgovarajući na pitanja tužilaštva i odbrane, opisao svoje viđenje događaja od 21. februara 2008. godine, kada su u nemirima koji su usledili nakon proglašenja nezavisnosti Kosova oštećene ambasade Nemačke, Hrvatske i SAD.

U požaru u ambasadi SAD, podsetimo, jedna osoba je izgubila život.

– Bili smo stacionirani u zgradi policije u ulici Kneza Miloša. Kada smo dobili naređenje, masa huligana se već nalazila ispred zgrade, pa smo započeli intervenciju. Što zbog povreda, što zbog ostavljanja ljudi u bočne ulice kako masa ne bi mogla da nam priđe sa leđa, u trenutku kada smo došli do američke ambasade u odredu je bilo 50, maksimalno 60 policijskih službenika, rekao je Marković.

I pored ponovljenih pitanja tužilaštva on nije mogao da precizira gde su se u tom trenutku nalazili drugi odredi Žandarmerije, napominjući da je njegova odgovornost isključivo bila prema pripadnicima odreda kojem je komandovao.

– Kada smo došli ispred ambasade bilo je previše dima, vatre, pirotehnike da bih mogao sa sigurnošću da tvrdim ko je još bio tamo. Ja sam se osvrtao na svoje ljude i masu huligana ispred nas. Ne sećam se ko je još bio, bavio sam se intervencijom i izvlačenjem povređenih ljudi, istakao je Marković.

On je potvrdio da je sva naređenja preko radio stanice dobijao od načelnika Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije, takođe okrivljenog, Zorana Raškovića, ne mogavši da se seti da li je i neko drugi izdavao naređenja.

Marković je odgovarajući na pitanje advokata odbrane naglasio da nije mogao da deluje bez izričitog naređenja, naglašavajući da njegovo postupanje ni na koji način nije dovelo do paljenja ambasade.

Ispitivanjem Markovića okončan je deo postupka u kojem su okrivljeni iznosili odbranu.

Od narednog pretresa, koji je zakazan za 16. septembar, počeće se sa saslušanjem svedoka.

Pored Markovića i Raškovića, za teško delo protiv opšte sigurnosti, za koje je raspon kazne od dve do 12 godina zatvora, okrivljeni su i nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda Slobodan Vukolić, bivši načelnik beogradske policije Stevan Bjelić i tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je okrivljene originalno teretilo i za zloupotrebu službenog položaja, ali se zbog nedostatka dokaza od ovog dela optužnice odustalo.

Sudskom postupku protiv visokih službenika policije, prethodio je krivični postupak protiv osoba koje su bile okrivljene da su učešćem u neredima doprineli paljenju ambasade SAD.

Nakon više osuđujućih presuda i ukidanja presuda, u januaru 2019. godine je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo i poslednje četiri osude.

Do velikih nereda u Beogradu, podsetimo, došlo je nakon mitinga pod nazivom “Kosovo je Srbija” koji je organizovan zbog jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti.