Sumnjam da će rezultati kombinovanja različitih vakcina (tako da se u prvoj dozi primi vakcina jednog, a u drugoj drugog proizvođača, prim. aut.) biti dobri jer će u takvim prilikama doći do stimulisanja različitih delova imunog sistema.
Oksford trenutno radi studiju Com-Cov, koja ispituje kombinovanje vakcina. Ne znamo kakvi će biti rezultati Com-Cova, ali sumnjam da će davanje različitih vakcina biti korisno – smatra Džastin Stebing, profesor Imperijal koledža u Londonu, jedan od glavnih urednika naučnog časopisa Oncogene.
Stebing je zajedno sa profesorom doktorom Vladimirom Kovčinom učestvovao u virtuelnoj konferenciji koju je organizovala fondacija Flexitarian Society prošle nedelje, a tokom koje je odgovarao na pitanja o vakcinaciji obolelih od raka, delovanju vakcina te prirodi korona virusa.
Tokom onlajn razgovora on je istakao da su vakcine bezbedne i efikasne za obolele od raka, i da oboleli od malignih bolesti treba što pre da ih prime. Stebing je ranije objavio analizu u kojoj se navodi da oboleli od kovida imaju 23 procenta veći rizik od smrti ako imaju i rak (pri tome rizik je za pojedine pacijente, kao što su oboleli od raka pluća, još veći i iznosi 30 odsto).
– Čini se da sve vakcine sprečavaju hospitalizaciju i smrt. Podaci pokazuju da vakcine štite obolele od raka od hospitalizacije, ali moguće je da su malo manje efikasne, pogotovu među obolelima od hematoloških maligniteta, rekao je Stebing. On je dodao da je vakcinisanje obolelih od raka važno i zbog sprečavanja nastanka novih sojeva korona virusa pošto je virus u susretu sa imunokompromitovanim osobama sklon mutacijama.
Osvrćući se na efikasnost vakcina on je kazao da to što neko nije razvio antitela nakon primanja obe doze vakcine ne mora nužno da znači da ta osoba nije i zaštićena od infekcije, kao i da bi davanje treće doze po svoj prilici bilo „bezbedno i efikasno“ s tim da za sada nema podataka da bi to moglo i sa sigurnošću da se tvrdi.
Odgovarajući na pitanja o novim sojevima virusa, te samoj prirodi sars-cov-2, Stebing je kazao i da virus ima na raspolaganju sedam milijardi ljudi u kojima može da mutira, a ima i imunokopromitovane osobe, kao što su ljudi sa rakom ili HIV-om, koji predstavljaju posebno pogodno tlo za nastanak novih varijanti.
– Virus nema nikakve želje niti namere, osim da se replicira. Neke mutacije, na određenim mestima, izgleda da su povezane sa otpornošću na vakcinu, ali to ne znači da vakcine nemaju nikakav efekat, već da su manje efikasne, navodi Stebing.
On ističe da novi korona virus svakako nije veštački stvoren u laboratoriji, ali da je pitanje na koje nema odgovora – da li je pobegao iz laboratorije.
– Virus nije veštački stvoren, nema dokaza za to, sve je u domenu teoriju zavere. Ovo je prirodni virus koji živi među slepim miševima. Virus koji bi stvorio čovek ne bi mogao da bude ovako uspešan jer takvi virusi ne mogu da se takmiče sa biologijom. Teže pitanje je da li je pobegao iz laboratorije, a teško je dokazati i da jeste i da nije – zaključio je Stebing.
Mnogo kontradiktornosti
Osvrćući se na proces vakcinacije u svetu, Džastin Stebing je kazao da se vidi da zemlje koje su ranije platile vakcine, sada bolje prolaze ali i da celokupna vakcinacija ima političku dimenziju. „Postoji takođe mnogo kontradiktornosti – EU na primer tuži AstraZeneku zato što ne uspeva da isporuči dogovorene količine a na drugoj strani pojedine EU zemlje prvo poručuju da neće davati ovu vakcinu mlađim ženama, a potom je i potpuno zabranjuju“, naveo je Stebing.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.