Ko ima pravo na potopljene Napoleonove brodove? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ko je ukrao pečeno prase u Maloj Ivanči i kome pripadaju Napoleonovi ratni brodovi teme su o kojima izveštava list Pravda, na današnji dan, pre tačno osamdeset godina.

Ko ima pravo na potopljene Napoleonove brodove? 2Ko ima pravo na potopljene Napoleonove brodove, tema je o kojoj piše list Pravda, pre tačno osamdeset godina. Nakon što su se 1798. godine, pred Aleksandrijom, sukobile Napoleonova i engleska ratna flota, te Francuska izgubila bitku, jedna francuska firma odlučila je „sada“ da izvuče brodove sa dna mora. Razlog je zlato i vredni predmeti koji se nalaze u olupinama, navodi Pravda.

Međutim, egipatska vlada stoji na stanovištu da Francuzi nemaju više prava na te brodove, tim pre što su oni potopljeni u „današnjoj“ morskoj zoni Egipta. Kao drugi razlog navode činjenicu da se francuske vlasti za te brodove nisu interesovale 150 godina. U toku je suđenje na redovnom sudu u Egiptu, a moguće je, navodi Pravda da ovaj slučaj završi na Međunarodnom sudu u Hagu.

Još jedno suđenje našlo je svoje mesto na stranicama ovih jugoslovenskih novina, ovaj put reč je o Okružnom sudu za Beograd a spor je započeo oko krađe pečenog praseta. Kako navodi ovaj list, prase je iz furune u Maloj Ivanči ukradeno 14. decembra a sumnja je odmah pala na seoskog kradljivca Radovana Stefanovića.

Vlasnici ukradenog praseta otišli su u kuću osumnjičenog i na svoju ruku izvršili pretres. Kao dokaz da je upravo on ukrao prase u sudu su naveli mrlje na odeći. Stefanović, uhvaćen u krađi, potegao je nož a nakon ukradenog praseta, započeo je i krvavu tuču, međutim niko nije ozbiljno povređen. Na sudu je osumnjičeni proglašen krivim, a kao kazna određeno mu je godinu dana zatvora i godinu dana gubitka časnih prava.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Ko ima pravo na potopljene Napoleonove brodove? 3Dnevni list Vreme na naslovnoj strani kao centralni tekst donosi govor francuskog ministara spoljnih poslova Bonea.

On je izjavio da „Francuska neće pristati da ustupi ma i jedan pedalj svoje teritorije Italiji i svaki pokušaj ostvarenja jedne takve pretenzije, može samo da dovede do oružanog sukoba“.

Govoreći u francuskoj Skupštini on je dodao i da je ta država u prijateljskim odnosima sa svim zemljama, ističući Jugoslsaviju i Rumuniju.

Napuštena deca neće moći da prosjače po pančevačkim ulicima, vest je lista Vreme, a predsednik ove opštine zajedno sa Kolom srpskih sestara preduzeo je akciju zbrinjavanja ovih dečaka.

Kako piše Vreme, reč je o deci koju su roditelji kao nepoverljivu, oterali od kuće i neće da je prime natrag ili deca siromašnih roditelja i notornih pijanaca.

Nesvakidašnja modna revija odigrala se dan ranije u Njujorku, a mesto kojim su manekenke prošetale bio je zatvor.

„Najznačajniji događaj u ženskim zatvorima je modna revija, koju, svake godine jednom priređuju studentkinje sa dozvolom vlasti“ piše Vreme i dodaje da osuđenice takođe imaju veliku naklonost za luksuzno rublje te da ih stražari puštaju da uz uniformu nose i tu skupocenu odeću.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari