Kome mladi u Srbiji najviše veruju: Na skali od 1 do 5 samo jedna javna ličnost dobila ocenu preko 2,5

Na skali od jedan (uopšte nema poverenje) do pet (ima veliko poverenje) nijedna institucija nije dobila prosečnu ocenu iznad tri, što govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno, navodi se u izveštaju.

Sa najmanjim poverenjem se ističu mediji (ocena 1,47) i političke institucije – predsednik Republike (1,62), Vlada Srbije (1,59), Narodna skupština (1,61) i gradonačelnici i predsednici opština iz kojih su ispitanici (1,61).

Resorna ministarstva koja su od važnosti za mlade (omladina i sporta, prosveta, zdravstvo) imaju nešto više prosečne ocene, s tim što se u odnosu na prošlu godinu, ocena Ministarstva omladine i sporta sa 1,97 popravila na 2,15.

Mladi najveće poverenje (ili bi ispravnije bilo reći najmanje nepoverenje) imaju u vojsku (2,88) i crkvu (2,72) i kancelarije za mlade (2,33).

Primetno je da je samo crkva u odnosu na isto istraživanje pre pet godina (2,1) značajno popravila svoju sliku i poverenje mladih u nju (2,72).

Kada je reč o ličnostima koji su na čelu pomenutih institucija, mladi su najvećom prosečnom ocenom, takođe na skali od jedan do pet, ocenili patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija koji je dobio ocenu 2,71, dok je najlošije prošla premijerka Ana Brnabić sa ocenom 1,46.

Doskorašnji predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić dobio je ocenu 1,58, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić 1,59.

U odnosu na prethodnu godinu, poverenje je veće u sada već bivšeg predsednika Narodne skupštine Ivicu Dačića (sa 1,42 na 1,58) i u predsednika Srbije Aleksandra Vučića (sa 1,46 na 1,59).

Kada se uporede prosečne ocene institucija i ličnosti koje su na njihovom čelu vidi se da su razlike vrlo male, osim u slučaju Ministarstva omladine i sporta (2,15) i ministra Vanju Udovičića koji njim rukovodi (1,62).

Istraživanje je pokazalo da su mladi u nešto manjoj meri zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego prethodne godine.

One koji prate prate politička dešavanja najviše interesuje životna sredina (53,4 odsto), zatim ekonomske teme – zapošljavanje i investicije  (46,7 odsto) i nacionalne teme – Kosovo, situacija u regionu, spoljna politika Srbije (45,9 odsto). U odnosu na prethodno istraživanje uočen je pad zainteresovanosti mladih  za teme iz oblasti korupcije i kriminala.

Politiku na lokalnom (opštinskom/gradskom) nivou redovno prati  tek 14,3 odsto učesnika istraživanja, povremeno 56 odsto, dok 30 odsto ne prati uopšte.

Ove godine mladima je u istraživanju postavljeno pitanje da li bi građansko vaspitanje u srednjim školama trebalo da bude obavezno. Najveći broj anketiranih (59 odsto) smatra da bi trebalo da bude obavezno, nešto manje od trećine misli suprotno, dok je petina neopredeljena.

Na pitanje koliko politički sistem u Srbiji omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, na skali od jedan do pet prosečan odgovor ispitanika je 1,89. Da politički sistem u potpunosti omogućava uticaj mladih na političke procese i odluke smatra tek 1,7 odsto ispitanika, dok je 38,5 odsto onih koji su rekli da uopšte ne omogućava.

Na poslednjim izborima koji su održani ove godine glasalo je 57,8 odsto ispitanika. Oni koji nisu izašli na izbore takvu svoju odluku obrazlažu stavom da izbori ne mogu ništa da promene (21,7 odsto anketiranih), da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana (21,2 odsto) ili da trenutno nisu imali za koga da glasaju (20 odsto).

Velika većina ispitanika koji su učestvovali u istraživanju nisu aktivisti političkih partija.

Mladi smatraju da postoji znatan strani uticaj na vođenje politike u Srbiji, a 72 odsto učesnika istraživanja veruje da izbori u našoj zemlji nisu slobodni i fer.

Vrednosti mladih

Tek 44 odsto mladih smatra da je demokratija najbolji oblik političkog vladanja, dok 23 odsto misli suprotno, a trećina nije imala odgovor na ovo pitanje. Da je Srbiji potreban jak vođa i lider kog će narod slediti uvereno je 57 odsto ispitanika. S druge strane, svaki peti učesnik istraživanja misli da bi Srbija trebalo da bude monarhija, a 45 odsto se ne slaže sa tim.

Mladi najviše vrednuju ličnu slobodu ( prosečna ocena 4,72), zatim zaštitu životne sredine (4,57), a potom solidarnost i pomoć ekonomski ugroženima (4,45). Najmanje ocene dobile su religija i pripadnost religijskim grupama (2,95), nacija i pripadnost naciji (3,49) i politički pluralizam (3,51)

Na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam Evropske unije, polovina mladih je rekla neutralna, 30 odsto ima negativnu reakciju, a tek petina pozitivnu. U poređenju sa prethodnom godinom, ponovo je došlo do pada pozitivne reakcije, ali je zato negativna reakcija na pojam EU porasla je za pet odsto.

Oko trećina mladih podržava ulazak Srbije u EU, 41 odsto nije za to, dok 26 odsto mladih ne zna. U pitanju je značajan rast protivljenja članstvu i to za osam u odnosu na 2021. godinu, navodi se u izveštaju.

Mladi su pitani i zbog čega, prema njihovom mišljenju, Srbija još uvek nije postala članica EU, a oni smatraju da je najviše zbog toga što Srbija ne želi da prizna Kosovo (60 odsto – skoro nepromenjeno u odnosu na 2021.), jer naša država ne želi da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom (53,3 odsto – što je rast ovog uverenja od skoro 15 odsto u odnosu na lane), kao i zbog toga što Srbija nije sprovela sve reforme neophodne za članstvo.

Oko 43 odsto mladih misli da Srbija prilikom kreiranja spoljne politike treba da balansira između Istoka i Zapada, četvrtina anketiranih misli da treba da se oslanjamo na Rusiju i Kinu, a 14 odsto na SAD.

Kao i u prošlom Alternativnom izveštaju, najviše mladih smatra da bi Srbija trebalo da nastavi da radi na povlačenju priznanja Kosova (24,3 odsto), ali taj odgovor je u stopu praćen opcijom da u odgovarajućem trenutku Srbija povrati vlast nad Kosovom vojnim sredstvima (23,2 odsto).

Protivljenje bilo kakvoj saradnji sa NATO-om povećano je u odnosu na 2020. godinu sa 51 na 58 odsto.

Mediji i društvene mreže

Tek nešto više od trećina mladih koristi njuz aplikacije na telefonima, a više puta dnevno se informiše (posećuje informativne sajtove/aplikacije) njih 17,5 odsto. Tri četvrtine ispitanika je reklo da se često susreću sa lažnim vestima, a četiri petine smatra da ume da ih prepoznaju.

Od društvenih mreža, mladi najčešće koriste Instagram (devet od 10 ispitanika) i Tik-Tok (sedam od 10).

Upravo Instagram direktne poruke najčešće koriste za komuniciranje, a slede WhatsApp i Viber. Korišćenje Fejsbuk mesindžera, kao i društvene mreže u celini je u padu, dok je aplikacija koja je zabeležila najveći relativni rast Telegram.

U pogledu uticaja društvenih mreža na život, mladi smatraju da im negativno najviše utiču na slobodno vreme.

Svoju budućnost van naše zemlje vidi 22 odsto mladih, dok 26,7 odsto kaže da planira da se iseli, ali da još nije ušlo u sam taj proces. Oko 40 odsto za sada ne namerava da ode u inostranstvo, ali ipak ne otpisuju tu mogućnost. Tek svaki deseti u proseku je uveren da će nastaviti život u Srbiji.

Za razliku od prošle godine, kada je najveći broj mladih odgovorio da bi se odselio zbog dostojanstvenijeg života (31,7 odsto), ovaj broj je sada opao na 28,1 odsto. Kao glavni razlog mladi sada ističu viši životni standard, što je navelo 32 odsto anketiranih (prošlogodišnji rezultat je bio 24,6 procenata).

Najveći broj mladih, 44 odsto, ne bi se odselio zbog porodice i prijatelja.

Na pitanje gde bi se preselili, na prvom mestu želja gde bi mladi živeli jesu zemlje Zapadne Evrope, u 71 odsto slučajeva, a svaki deseti kao „obećanu“ zemlju vidi SAD.

Mladi i obrazovanje

Ovogodišnji KOMS-ov upitnik pokazao je da je, na pitanje da li su mladi zadovoljni obrazovnim programom za koji se školuju ili su se školovali, na skali od jedan do pet, prosečna ocena 2,83. Procenat onih koji nisu zadovoljni (ocene jedan i dva) iznosi 41,1 odsto, a s druge strane, 31 odsto je programima dalo ocene četiti i pet.

Oko 58 odsto ispitanika nije zaposleno na poziciji za koju su se školovalo, 17 odsto je donekle zaposleno na poziciji za koju se školovalo, a samo 25 odsto radi na poziciji za koju je steklo adekvatno obrazovanje.

Na pitanje koliko im je vremena trebalo da se zaposle ukoliko rade u struci, većini mladih (61 odsto) bilo je potrebno manje od godinu dana, dok je jednoj petini trebalo preko tri godine. Ovi podaci nisu se značajno promenili u odnosu na prethodnu godinu

Mladi su najmanje saglasni sa tvrdnjom da su visoko obrazovani pojedinci najelitniji deo društva, a najviše sa tvrdnjom da se u inostranstvu znanje više ceni.

Bezbednost i zdravlje

U istraživanju je 40 odsto mladih izjavilo da je bilo izloženo fizičkom nasilju, 73 odsto verbalnom, a 40 odsto digitalnom nasilju. Oko 17 odsto ispitanika je navelo da su bili žrtve seksualnog nasilja, ali  taj broj raste na 25 odsto kada su u pitanju mlade žene. Dve trećine ispitanika je reklo da su bili izloženi nekom obliku diskriminacije.

Kao uzroke nasilja u Srbiji mladi ljudi najčešće prepoznaju porodične odnose, lošu kaznenu politiku i odsustvo i pad društvenih vrednosti u zemlji. Zabrinjavajuće je što čak 27 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano.

Podrška legalizaciji marihuane je sa prošlogodišnjih 49 odsto porasla na 53 odsto. Oko 95 odsto ispitanika je bar jednom probalo kafu, 55 odsto marihanu, 80 odsto cigarete, a 14, procenata ekstazi.

Protiv kovida se vakcinisalo 40 odsto mladih, s tim što postoje značajne razlike rada je reč o uzrastu i mestu stanovanja.

Među mladima od 15 do 19 godina 22,6 odsto kaže da se vakcinisalo, dok je kod uzrasta od 20 do 24 godine taj procenat 49,2 odsto, a među uzrastom od 25 do 30 godina – 51,4.

Najviše vakcinisanih (49,5 odsto) se nalazi u Beogradu, zatim u Vojvodini (41,6), istočnoj i južnoj Srbiji (37,6) i centralnoj i zapadnoj Srbiji (33,5 odsto).

Uzorak

Istraživanje je sprovedeno u periodu od maja do jula ove godine. Prema metodološkom pristupu i načinu prikupljanja podataka, istraživanje je kvalitativno i kvantitativno, odnosno korišćene su obe metode istraživanja i prikupljanja podataka. Onlajn upitnik popunilo ukupno 1.117 mladih, uzrasta od 15 do 30 godina sa teritorije cele Srbije.