Komedija Ljubinke Bobić iz perspektive Stanislava Vinavera

Početak letnje sezone u „Manježu” pre osamdeset godina obeležila je komedija „Porodica Blo” koju je napisala Ljubinka Bobić, a o premijeri je pisao Stanislav Vinaver za dnevni list „Vreme”.

„Gca Bobić ima brzih opservacija, i uličnoga humora, koji po katkad postaje i drastičan, ma da nikad nema prave komičke snage.”

Komad je u svojoj osnovi lakrdija, vrsta komedije koja u osnovi nema dalji cilj od izazivanja smeha kod publike, a sudeći po Vinaverovim rečima, taj cilj je i ostvaren.

„Sadržaj je prost: gđa i g. Blo, prosti i pokondireni Srbi, drže se po pariski, to jest unose po koju reč u svoje razgovore, mesto šljivovice piju koktel, a mesto srpskog duvana puše – engleski (ako sam dobro razumeo, od smeha).”

Zanimljiv bračni par, koji se trudi da radi sve što se tada na ovim prostorima smatralo oličenjem evropske kulture, ima i ćerku, koju je tumačila Ljubinka Bobić.

„Njihova ćerka je ‘mondenka’, ide u ‘Mažestik’ i ači se. Njenom ačanju pljeskalo se sa zadovoljstvom, čak i kada je bilo stereotipno.”

Kako Vinaver ističe, problem koji je Ljubinka Bobić izabrala da obradi i prikaže je nešto sa čime se naša književnost borila gotovo ceo vek – borba između neminovnog Zapada i onog patrijarhalnog koje polako nestaje.

„Ovde je borba rešena potpunom pobedom tobožnjih patriarhalnih simbola: roštilja i pića, sa nešto podrigivanja.”

Iako je autor istakao kako je ovom komadu nedostajala „opaka, zla snaga” Sterije ili „doslednija, ali blaža oštrina” Nušića, kritiku je završio rečenicom: „Publika je vrištala od smeha”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sud u Budimpešti susreo se sa jednom krajnje neobičnom brakorazvodnom parnicom, prenosi dnevni list „Pravda”.

Čovek je tvrdio kako ga je duh primorao da izgovori sudbonosno „da”, dok je do samog pokretanja postupka došlo zbog njegove supruge.

„I pored nastojanja da se brak razvede, sud je doneo odluku da se brak ne može razvesti, iako je, kako tvrde optuženi, ovaj brak nenormalan pošto je zaključen preko nekih ‘nadzemaljskih bića’. ”

Parnica je vođena čak tri godine, a pokrenuta je od strane supruge optuženog, jer ju je nakon venčanja napustio bez i jedne reči. 

„Pred sudom je muž izjavio da je svoju ženu upoznao na jednoj spiritističkoj seansi. Posle toga on je češće dolazio na te seanse.”

Optuženi je tvrdio kako je nakon nekog vremena počeo da oseća kako više ne može da kontroliše svoje postupke.

„Osećao je kako ga nešto obuhvata, kako prestaje da bude svoj gospodar i sve više potpada pod moć neke nevidljive sile.”

Jednog dana pojavio se „duh” i naredio mu da se venča sa devojkom, odnosno, njegovom suprugom.

„Venčanje je nastupilo brzo, a posle nekoliko nedelja, kada se otreznio od snažnog uticaja ‘duha’ primetio je da je taj ‘duh’ ustvari bio jedna obična obmana, jedna vrsta hipnoze i sugestije.”

Sud je odbio zahtev optuženog da ga razvede, smatrajući da ga njegova supruga nije obmanula u pogledu fizičkih i duhovnih osobina, ali i uz obrazloženje da je lukavstvo dozvoljeno kako bi se neki udvarač naveo na sklapanje braka.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.