Vasilije Mićić /Foto: N. Kovačević
Povodom smrti Vasilija Mićića (76), većinskog vlasnika kompanije „Putevi Užice“, u bašti Gradskog kulturnog centra Užice je održana komemoracija, kojoj su prisustvovali članovi njegove porodice, prijatelji, predstavnici te kompanije, lokalne samouprave i drugi.
Vasilije Mićić je preminuo 20. decembra u Moskvi od posledica infekcije virusom korona. Rođen je 1944. godine u čajetinskom selu Rožanstvo. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu i 1971. godine zaposlio se u tadašnjem društvenom preduzeću „Putevi Užice“, a petnaest godina kasnije postao je direktor tog preduzeća koje je, u to vreme, imalo gradilišta u Iraku, Rusiji i Izraelu. Kasnije je u Rusiji osnovao svoju firmu.
Nakon privatizacije, „Putevi Užice“ su se transformisali u akcionarsko društvo, a Mićić je postao većinski vlasnik. Najveći deo karijere je proveo u Rusiji, ali je dolazio u Beograd i Užice. To preduzeće je, pre nekoliko godina, kupilo i renoviralo poznati hotel „Palisad“ na Zlatiboru.
Najveće poslove, od devedesetih godna prošlog veka, „Putevi“ su imali u Rusiji, gde su gradili aerodrome, poslovne objekte u Moskvi, a najveće projekte realizovali su u Sočiju, gde su izgradili više od dva miliona kvadratnih metara objekata za potrebe Olimpijskih igara. Preduzeće je angažovano i na domaćim gradilištima.
Osim što je bio uspešan privrednik, Mićić je bio i donator. Finansijski je pomagao FK „Jedinstvo-Putevi“, užičko zdravstvo, škole i druge ustanove, bio ktitor nekoliko pravoslavnih hramova u užičkom kraju, a njegov život, karijera, moć i uticaj često su se graničili sa mitovima.
„Vasilije ili Vaso, kako su ga Užičani znali, primer je čoveka koji je sledio svoje poslovne vizije i hrabro krčio put koji je sebi zacrtao, mada mu okolnosti često nisu išle na ruku. Uspeo je da ostvari izuzetne domete na svom graditeljskom putu, ali postoji još nešto po čemu ćemo ga pamtiti, a to su hrabrost, humanost i dobročinstvo“, kazala je dr Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica i posebno istakla njegovu pomoć užičkom zdravstvu i mnogim Užičanima, koji su za život zarađivali na gradilištima u Rusiji.
„Zauvek ćete ostati u srcu i sećanju svih nas koji su imali tu čast i privilegiju da budemo deo vašeg tima, da sa vama ostvarujemo vaše i naše zajedničke snove i da ostavimo najlepše tragove i svedočanstva o tome šta sve mogu snaga volje, znanja i umeća“, poručio je Ivan Marinković, komercijalni direktor kompanije „Putevi grup“.
Milojko Tomonjić, direktor Poslovnog centra Komercijalne banke Užice, naveo je da se o Mićićevom životu „može napisati višetomni roman“.
„Profesori menadžmenta morali bi, na osnovu njegovih iskustava, da napišu udžbenike za buduće generacije studenata“, istakao je Tomonjić i naveo da je Mićić posedovao neverovatnu energiju i da je za života postao mit.
Od Mićića se oprostio i njegov drug iz gimnazije Jovan Prljević, istakavši da će se uvek sećati njihovih zajedničkih druženja i njega, za koga je naveo da je bio pravičan i da je pomogao svima kojima je pomoć bila potrebna.
Vasilije Mićić je, od prošle godine, živeo sa suprugom u Beogradu, odakle je povremeno odlazio u Rusiju. Biće sahranjen 26.decembra na beogradskom Novom groblju.
Pomoć školama i učiteljici
Mićić je, pre nekoliko godina, školi u Sirogojnu, koju je pohađao kao đak-pešak, poklonio minibus i manji kombi, a školi na Zlatiboru tri vozila za prevoz đaka i nastavnika. Nekadašnjoj svojoj učiteljici je poklonio stan u Užicu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
