Foto: Zorica Miladinović/DanasČovek i stručnjak dečije duše i blistavog uma koji je ostavio značajan trag, neka su od ključnih sećanja na Sašu Živića, profesora niškog Medicinskog fakulteta, pedijatra i endokrinologa, člana Ujedinjenih protiv kovida, borca za demokratske promene i prijatelja Danasa, koji je preminuo 8. marta posle duže i teže bolesti.
Govornici na komemoraciji na Medicinskom fakultetu podsetili su da je Živić bio izuzetan endokrinolog i pedijatar, ali i “čovek velikog formata i izuzetnog obrazovanja”, koga su između ostalog krasili “erudicija, brza misao i britak jezik”.
Potsetili su da je bio dostupan za pozive zabrinutih roditelja u svako doba dana i noći.
Voleo je, kazali su, svoje studente kojima je nesebično prenosio znanja ne samo iz medicine, već i iz filozofije, istorije i drugih oblasti, a pritom im “ličnim primerom pokazivao kako se treba odnositi prema struci, etici i moralu”.
Vladavinu prava i slobodu medija smatrao je najvišim društvenim vrednostima za koje se uvek treba boriti, rekli su oni.
“Više od 30 godina radili smo zajedno, svako jutro pretresali različite probleme, koji su postajali a i bili zajednički. Znao je svakog svog malog pacijenta po imenu, a kasnije ostajao sa njima u kontaktu, postajao prijatelj i bio tu kako bi im davao životne ili ljubavne savete. Ispred Kliničkog centra su ga uvek čekali beskućnici, kojima je uredno davao novac, pa sa njima postajao prijatelj. Na poslednjim Danima pedijatrije kojima je prisustvovao, prošle godine, rekao je da živimo u vreme smrti, ali i poručio da je ‘ljubav najstariji i najbolji lek u medicini’”, kazala je Emilija Golubović, bivša direktorka Klinike za dečije interne bolesti.
Golubović je kazala da je Živić bio “kritičar svih društvenih nepravilnosti, grešaka, neznanja i nerada” i da je to radio svuda i na svakom mestu- na ulici, u novinama, bez obzira na cenu.
Izrazila je nadu da će Danas ili Južne vesti, u kojima je pisao kolumne, sistematizovati i objaviti ta dragocena promišljanja o našem društvu i ovom vremenu u Srbiji.
Ona je rekla da je Živić imao “toliko neverovatnih pobeda nad bolestima”, pre 15.tak godina, da je očekivala da će i ovoga puta nekako uspeti da pobedi, iako su svi znali da je bolest izuzetno teška.
Očekivala je da će se uprkos svemu jednog dana vratiti se na posao koji je beskrajno voleo, makar na štakama.
Pomoćnik direktora UKC Niš Goran Stanojević dodao je da je Živić bio čovek neverovatne snage, koji je uvek nastojao da reši svaki problem, poručujući svojim saradnicima da je “bolja bilo kakva odluka nego nikakva”.
Bio je potpuno posvećen svojim mladim pacijentima, kao i svojim studentima.
“Bio je buntovnik sa i bez razloga. Čovek sa velikim ‘č’, doktor sa velikim ‘d’ i profesor sa velikim ‘p’”, kazao je on.
Dekanica Medicinskog fakuteta Dobrila Stanković Đorđević je dodala da je Živić ostavio neizbrisiv trag kao jedan od najboljih srpskih dečijih endokrinologa, čije su se besede na Pedijatrijskim danima u Nišu slušale bez daha, izuzetan intelektualac i vanredan čovek.
Telegrame saučešća uputili su rektora Univerziteta u Nišu Dragan Antić i predsednik endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva Milan Petakov.
Živić je godinama pisao kolumne i analitičke tekstove za Danas, čineći to kao intelektualac „davinčijevskog“ obrazovanja, kojim se nije razmetao, jer bilo kakvo razmetanje nije smatrao pristojnim.
Pisao je pametno, jasno, britko, beskompromisno i šarmantno. Pisao je gotovo do samog kraja, između dve terapije, čim bi mu bilo bolje, jer, kako je govorio, ne može da odćuti na loše stvari koje vidi, čuje i živi.
Poslednji Sašin tekst Danas je objavio 7. decembra prošle godine, pod naslovom “Čekići i motke su samo za nas”. Pohvalio se da je to njegov 150. uradak. Nazvao je takvo, njemu važno postignuće, svojim “malim jubilejom”.
“Gotovo sam siguran da će Nula insistirati na krvi. Kao u Rumuniji, koju omiljeni Nulin režiser Dragoslav Bokan toliko voli. Molim drugosrbijance da budu mirni i ne nasedaju na bager provokacije. Nek sačuvaju energiju za 3. april”, poručio je između ostalog u tom tekstu, izražavajući bojazan da “nas korak od građanskog rata”.
Sa ozbiljnom ljubavlju govorio je o svojim studentima, a posebno o deci koju je lečio. Ljubav mu je bila uzvraćena, pa će se među kolegama, studentima ili roditeljima prilično često čuti da je “veliki lekar” i “dobar čovek, kome je stalo”.
Poticao je iz lekarske porodice- otac je bio profesor na Medicinskom fakultetu, a danas je to i njegov brat.
Saša Živić je rođen 23. maja 1960. Medicinski fakultet je završio 1985. godine u Nišu, a doktorirao 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Bio je predsednik Upravnog odbora Kliničkog centra u Nišu od 2002. do 2003, a direktor te zdravstvene ustanove od 2003. do 2004. godine.
Od 2012. bio je pomoćnik generalnog direktora KC Niš. Sa tog mesta smenio ga je Zoran Radovanović, tadašnji direktor KC i aktuelni državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, uživo u jutarnjem programu Niške televizije, a nakon što je kritički govorio o stanju u niškom i srpskom zdravstvu.
Godinu dana kasnije izabran je za predsednika Upravnog odbora Specijalne bolnice u Sokobanji. Bio je i funkcioner Rukometnog saveza Srbije i Crne Gore, a kasnije i Srbije.
Od početka višestranačja u Srbiji bio je u Demokratskoj stranci, jedno kratko vreme u LDP-u, a poslednjih godina u Novoj stranci.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
