Komesarijat: Nijedan migrant nije vraćen u Srbiju po sporazumu o readmisiji

Bivši austrijski ministar Hebert Kikl tvrdi da je tokom njegovog mandata skopljen ugovor prema kojem se odbijeni tražioci azila vraćaju u Srbiju iako su tuda samo prošli. Palić je u Novom danu TV N1 rekla da Srbija sa EU već godinama ima sporazum o readmisiji, ali da po tom dokumentu nije vraćen nijedan migrant iz afričkih ili azijskih država.

Readmisija se, kako je objasnila, odnosi na naše državljane i u toku 2019. bilo ih je oko 870, najviše iz Nemačke.

„Od toga je 650 romske nacionalnosti. Mi o njima posle brinemo kroz razne druge procedure. To je sasvim druga priča koja nema veze sa ovim migrantima. Ovo je nešto što traje od mnogo ranije“, istakla je Palić.

Želja migranata iz azijskih i afričkih zemalja da se domognu Zapadne Evrope je takva da ne možete da ih sprečite u tome, kazala je gošća Novog dana.

„Ranije je to bila reka, sada vam je to delta. Bez obzira na žice, nađu put. Tužno je što neki ljudi na tome profitiraju, najviše se podiže broj krijumčara“, navela je Palić.

Ove zime, kako je dodala, beleži se blagi porast broja migranata u Srbiji koji, prema oceni Komesarijata, nije zabrinjavajuć, ali ga ne treba ignorisati.

„Od zatvaranja ‘balkanske rute’ u martu 2016. broj migranata u našim prihvatnim centrima je išao od 2.500 do 3.500, a u zimskom periodu se poveća na 4.500. Ove zime se povećao na 5.500“, navela je Palić.

Dodala je da su se i neke druge stvari promenilie, poput strukture migranata – na početku su to bile porodice koje su bežale od rata u Siriji, a sada ih je najviše iz Avganistana i Pakistana.

Komentarišući protest migranata na granici Srbije i Mađarske, kada je mađarska granična policija ispalila hice upozorenja ka ljudima koji su pokušali da pređu granicu, Palić je rekla da je taj incident nije iznenadio, jer su u Komesarijatu znali da migranti pripremaju protest.

„Oni su sa istom tom idejom protestovali pre dve godine na hrvatskoj granici, pa je završeno tako što su pristali da uđu u autobuse i odu u naše prihvatne centre (…) Imali su ideju da privuku medijsku pažnju i uspeli su u tome (…) ali u suštini migranti koji su u Srbiji, najveći broj njih je u prihvatnim centrima i tu treba da budu“, poručila je gošća Novog dana.

U tom kontekstu je pomenula i tvrdnje humanitaraca iz organizacije „No name kitchen“, koji su naveli da su ih napali ljudi sa četničkim obeležjima, jer pomažu migrantima, i da im je nakon toga rečeno da moraju da plate kaznu i napuste Srbiju. Palić je rekla da u toj priči „ništa ne valja“, ni to što su migranti u napuštenoj fabrici koja više liči na skvot, niti je dobro da neko dođe i bije bilo koga, naročito one koji se bave humanitarnim radom.

„Pravi način je da migranti budu u prihvatnim centrima i da se građanima daju informacije, da se ništa što se tiče incidenata, ali i lepih stvari ne krije“, rekla je Palić.

Istakla je i da su migranti pred zakonom isti kao i svi drugi građani.

„Ne treba neke stvari ni zanemarivati. Nije u redu da upadaju u napuštene kuće, da pale vatre, to sve treba prijaviti policiji i koordinatorima u lokalnim samoupravama, da reaguju policija, lokalna samouprava i Komesarijat. Svima je u interesu da stvari funkcionišu, i generalno migranti to razumeju, i vide Srbiju kao mesto gde nisu ugroženi“, rekla je Palić.

S druge strane, dodala je ona, ne možete ni od priče gde ne postoji problem da napravite senzaciju. Oni koji to rade, pre svega, ne čine dobro svojoj zemlji i građanima koje plaše.

Građani Srbije, međutim, uglavnom dobro prihvataju migrante, istakla je Palić. Podsetila je da je u određenim sredinama bilo protesta kada su deca migranata kretala u lokalne škole, ali da je sve „brzo leglo“, te da su roditelji počeli da zovu i male migrante na rođendane svoje dece.