Komesarijat: Više od 1.000 dece migranata učilo u srpskim školama

Po njegovim rečima, ove godine nastavu je počelo da pohadja 160 dece, a sada ih je u školama 130, uglavnom osnovaca.

„Nastavnici su imali blage primedbe na to da ih djaci migranti malo usporavaju u sprovodjenju nastavnog programa pošto deci migrantima treba da se posveti posebna pažnja, medjutim to vremenom bude prevazidjeno, jer deca brzo uče jezik i prilagodjavaju se“, izjavio je Ćirić.

Kako je kazao, porodice sa školskom decom su od početka ove školske godine u Vranju i u nekoliko centara na severu Srbije, radi uštede na troškovima prevoza.

„Zajedno s Ministarstvom prosvete preduzeli smo neke mere, učenici migranti nisu u velikom broju u jednom odeljenju, već ih je po dvoje, troje, tako da ne ometaju nastavu“, rekao je Ćirić.

Urednica Medijskog istraživačkog centra (MIC) Jelena Djukić Pejić kazala je novinarima da je MIC od septembra prošle godine istraživao stanje u obrazovanju izbeglica u Srbiji i Bosni i Hercegovini i uporedio stanje.

Istraživanje je pokazalo da se stanje u BIH razlikuje od kantona do kantona: „u Unsko-sanskom i Sarajevskom kantonu poštuju odluku centralne vlasti o obrazovanju, i deca-izbeglice idu u školu, dok u Mostarsko-neretvanskom kantonu deca-izbegice ne idu“.

Situacija u Srbiji je drugačija i deca su praktično od samog dolaska u Srbiju uključena u nastavu i to i osnovnoškolsku, i u srednjoškolsku.

Sonja Hajdari (21) iz Avganistana rekla je da se ljudi u Srbiji dobro ponašaju prema migrantima, ali da problem sa školovanjem postoji.

„Ovde u Srbiji sam već četiri godine i ne mogu da nastavim školovanje, a volela bih da završim srednju školu i studiram medicinu. Kada budem otišla u neku drugu zemlju, moraću da krenem sve ispočetka, a za ovo vreme provedeno ovde, mogla sam već pola školovanja da završim. Sada samo sedim u kampu po ceo dan i gubim vreme“, rekla je Hajdari.

Izvršna direktorka organizacije Indigo, Tamara Simonović, rekla je novinarima da deca-izbeglice u Srbiji imaju pristup obrazovanju, čega nema u svim zemljama.

„Uključivanje dece izbeglica u obrazovanje je veoma blagotvorno jer se na taj način u njihove živote vraća osećaj rutine i normalnosti, i imaju priliku da se druže sa vršnjacima“, kazala je Simonović.

Dodala je da je školovanje s decom-izbeglicama korisno i za decu u Srbiji, jer imaju priliku da upoznaju vršnjake iz drugih zemalja. Uz to, škole su za to dobile donacije u opremi, a prosvetni radnici obuku.