Komesarka Saveta Evrope pozvala da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici

Mijatović je u video-poruci preko mreže X podsetila da genocid u Srebrenici u kojem su brutalno ubijena 8.372 Bošnjaka, uglavnom muškarci i dečaci, „ostaje mračno poglavlje u kolektivnoj istoriji Evrope“.

Genocid u Srebrenici nije pitanje mišljenja – rekla je Mijatović – već je to istorijska činjenica koju su pravno utvrdili Međunarodni krivični suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodni sud pravde i domaći sudovi.

„Krajnje je vreme da se prizna 11. juli kao zvanični Međunarodni dan sećanja za žrtve genocida u Srebrenici“, ukazala je ona.

Mijatović je izrazila žaljenje što mnogi ljudi nisu svesni da je počinjen genocid, a neki ga čak i poriču, što je -kako je rekla – „uvreda za žrtve i ozbiljna pretnja za pravdu i mir u regionu“ i naglasila da mora da se „iskoreni“, „kultura“ poricanja genocida.

„Politički lideri u regionu su odgovorni za zaustavljanje sadašnjeg trenda poricanja promovisanjem, umesto kulture istine, empatije za žrtve i pomirenja“ – ukazala je Mijatović.

Rekla je da je takođe od velikog značaja da se edukuje o genocidu i očuva sečanje na žrtve.

Pohvalila je „Majke Srebrenice“ jer su „neumorno držale memoriju živom i zahtevale pravdu poslednjih 28 godina“.

One su, rekla je, tokom posete Savetu Evrope 2019, tražile od Saveta i UN da ustanove zvanični Međunarodni dan sećanja na 11. jul.

Mijatović kaže da je ona uvek svesrdno podržavala njihov poziv.

„Naspram rasprostranjenog poricanja genocida u Srebrenici krajnje je vreme da međunarodna zajednica prestane da okreće glavu. Uspostavljanje dana sećanja pokazaće da međunarodna zajednica stoji na strani istine, i u solidarnosti sa preživelim i porodicama žrtava“, rekla je ona.

Nacrt rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici biće predstavljen na zatvorenom sastanku u UN 17. aprila, a o rezoluciji, na kojoj se još radi i podložna je promenama, izjasniće se države-članice na sednici GS UN početkom maja.