Etička komisija Filološkog fakulteta u Beogradu zatražila je od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) da ponovo imenuje člana u stručnu komisiju za utvrđivanje neakademskog ponašanja Jelene Trivan prilikom pisanja doktorske disertacije „Bibliotekarstvo i multikulturalnost“, saznaje Danas.
Kako nam je rečeno na Filološkom fakultetu, zahtev je Nacionalnom savetu upućen 25. januara, kada je i zaveden na pisarnici Uprave za zajedničke poslove repububličkih organa, preko koje se distibuira pošta.
Novo obraćanje NSVO-u usledilo je zbog toga što je član koga je Savet prethodno imenovao, Borivoje Baltazarević, podneo ostavku na tu funkciju krajem prošle godine, i to samo dan nakon što je dobio nacrt izveštaja, napisan na osnovu rada ostala tri člana komisije, u kome su potvrđene sumnje da je Trivan plagirala svoj doktorat.
U stručnu komisiju su, podsetimo, izabrani Boban Arsenijević, profesor na Univerzitetu u Gracu, i to na predlog Veća grupacija društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, a Filološki fakultet za članove imenovao profesorku Snežanu Samardžiju i docenta Stefana Stojanovića.
Predsednik stručne komisije Boban Arsenijević za Danas je ranije kazao da je Baltezarević potvrdio prisustvo na prvom sastanku komisije, da bi da pred sam sastanak obavestio ostale članove da „zbog aktuelnog pogoršanja svog zdravstvenog stanja“ ne može da prisustvuje.
– Od tada je ignorisao svaku komunikaciju i aktivnost, uključujući narednu sednicu. Kad je ostatak komisije završio rad i sročio izveštaj, i ja ga kao predsednik komisije pozvao da ili potpiše ili izdvoji mišljenje, Baltazarević mi je rekao da je već ranije podneo ostavku Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Ostavku je, inače, podneo sutradan nakon što je dobio nacrt izveštaja komisije napisan na osnovu rada ostalo troje članova, a koji potvrđuje sve navode iz zahteva za ispitivanje neakademskog ponašanja na osnovu koga je komisija formirana – rekao je Arsenijević, napomenuvši da je bez Baltazarevićevog potpisa izveštaj koji su sačinila tri člana stručne komisije neformalni nacrt bez ikakvog formalnog značaja.
Sagovornici Danasa, koji su potpisnici zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja Jelene Trivan, izražavaju bojazan da će se postupak ponovo odlagati.
I na izbor Baltazarevića se čekalo mesecima, jer se ispostavilo da prvi zahtev Filološkog fakulteta do njih nije stigao, a tek po ponovljenom zahtevu NSVO je uradio svoj deo posla u novembru prošle godine.
– Nije nikakvo iznenađenje da je došlo do nove opstrukcije provere autentičnosti doktorata Jelene Trivan. Slučaj postaje bizaran. U načelu, provera navoda iz prijave za proveru može jednostavno da se sprovede, dovoljna je sposobnost upoređivanja tekstova, osnovne akademske veštine i poznavanje pravila u pogledu pisanja tekstova iz oblasti. Ipak, Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, najpre je trebalo više od godinu dana da imenuje člana, a onda je taj član dao ostavku nakon prijema nacrta izveštaja u kome se konstatuje da je Jelena Trivan prepisivala – kaže za Danas Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, i jedan od potpisnika zahteva za preispitivanje doktorske disertacije.
Slučaj je rečit, dodaje Pavićević, jer pokazuje način na koji se ljudi bliski vlasti stavljaju izvan zakona i pravila koja važe za sve i otkriva mehanizam kako se to radi.
– Ukoliko ne možete regularno da pobedite na terenu, možete da promenite ili poništite rezultat odlukama van terena, svejedno dali se radi o izborima, fudbalu ili doktoratu. Ni u jednom slučaju sumnje u plagiradnje radova javnih ličnosti ili funkcionera nismo imali razrešenje rezultatom na terenu, odnosno dokazivanje da su navodi o plagijatu neosnovani ili osnovani, nego proceduralne opstrukcije i manipulacije – ističe Pavićević.
Kaže da je važno da se ne prizna poraz, a za to je potrebno samo da neki ljudi po nalogu dižu ili ne dižu ruke, ma o čemu se radilo.
Vladan Čokić, član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) i takođe potpisnik zahteva za preispitivanje doktorata Jelene Trivan, smatra da se državni funkcioneri i političari brane kroz državne institucije.
Ističe da je Nacionalni savet pod većinskom kontrolom vlasti.
– Lako je sada manipulisati s njim, zato je tako i formiran da se koristi po potrebi. Kao da sistem koji je napravljen da deluje efikasno, biva tendeciozno opstruiran od najvišeg obrazovnog tela u vidu Nacionalnog saveta. Da li imamo obrazloženje Baltarazevića zašto se povukao? Da li imamo partijsko mešanje na univerzitetskom nivou? Ako je sve u redu sa doktoratom Jelene Trivan i nije istinita sumnja na plagijat, zašto to nije brzo rešeno – pita Čokić.
On smatra da ovakvo odugovlačenje sa proverom doktorata samo dodatno produbljuje sumnju u plagijat i pita se da li se ovom opstrukcijom demonstrira besmislenost daljih postupaka MASA za druge sumnjive doktorate.
– Partija će u svojoj kontroli državnih institucija i formalno autonomnog univerziteta, raditi po svojim interesima i manipulisati sa akademskim predstavnicima. Ovde morala više nema, govorimo o interesima nadoknada i pozicijama na računu poreskih obveznika. Kao što nemamo nezavisni državni aparat, tako nemamo ni akadamska tela. Sve se pretvorilo u partijski aparat koji parazitski crpi prihode građana i zadužuje zemlju gde će ti isti građani i njihova deca vraćati dug, ako ne pobegnu ranije iz partijski okupirane zemlje – kaže Čokić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.