Finansijska komisija Svetog arhijerejskog sinoda SPC juče je nastavila sa radom u manastiru Gračanica u cilju da se detaljno provere svi vidovi materijalnog poslovanja prethodne eparhijske uprave i pripremi sveobuhvatan izveštaj za sledeće zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, saopštila je Infomativna služba Eraphije raško-prizrenske (ERP), koja radi sa blagoslovom administratora episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića).
U saopštenju se podseća da su „finansije, privatni računi i nelegalno stečena imovina najbližih saradnika episkopa Artemija pod istragom srpske policije“.
Beogradska policija saslušala je u utorak kasno uveče Predraga Subotičkog, saradnika razrešenog vladike Artemija. On je, prema nezvaničnim informacijama, tokom policijskog saslušanja pričao uopšteno o poslovanju EC – „Rade Neimar“, ali ne i o one zbog čega je osumnjičen.
U krivičnoj prijavi Sinoda SPC protiv Subotičkog navodi se, između ostalog, da je iz Fonda za obnovu porušenih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji bilo više isplata na ruke, bez propatne dokumentacije Subotičkom. Dodaje se da je iz tog Fonda Subotičkom isplaćeno najmanje 412.000 evra. Navodi se i da se sumnja da su Subotički i Simeon (Vilovski) neovlašćeno i nenamenski isplaćivali novac za bankarskih računa Eparhije raško-prizrenske.
Episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) ne može da javno komentariše sadržaj krivične prijave protiv ljudi iz njegovog najbližeg okruženja i optužbe, koje se iznose na račun njegove uprave ERP, zato što mu je, kako Danas nezvanično saznaje, na sinodskoj sednici prošle subote predočeno da nije dobro da se preko medija suprotstavlja „crkvenoj vladi“. To bi mu, ukoliko ne posluša preporuku, bilo dodatno stavljeno na teret.
Na sajtu koji su pokrenule pristalice vladike Artemija juče je objavljeno vladikino pismo patrijarhu Irineju od 5. februara, u kojem obaveštava poglavara SPC da na sednicu Sinoda tog dana nije došao, ne zato što odbija saradnju, već zato nije bio ni pozvan. Vladika Artemije navodi da poziv Sinoda od 4. februara, nije primio, niti mu je patrjarh Irinej u telefonskom pozivu istog dana pomenuo pisani poziv za sednicu, na kojoj je njegov dolazak neodložan, već mu je preporučio da „bilo bi dobro da dođe“. U pismu se podseća i da je vladika Artemije 5. februara pre sinodske sednice posetio poglavara SPC i da u tom razgovoru sednica Sinoda nije ni pomenuta. Kao jedan od razloga uvođenja „privremenih prinudnih mera“ u ERP kasnije je navedeno i odbijanje vladike Artemija da sarađuje sa Sinodom.
U crkvenim izvorima spekuliše se da je zbog trenutnog stanja u Gračanici, nekoliko monahinja napustio manastir. U novoj upravi ERP Danas je potvrđeno da su dve monahinje napustile, a ostalih 25 ostalo u manastiru Gračanica.
Povodom peticije koju je Džejms Džatras, politički analitičar iz Vašingtona, pokrenuo radi vraćanja vladike Artemija na njegovu eparhijsku dužnost, Informativna služba ERP saopštla je juče da je reč o „čoveku koji je kao direktor lobističke firme Venabl, prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva pravde SAD, 2006. potpisao ugovor sa Eparhijom po kome mu se ima uplatiti 600.000 dolara za potrebe političkog lobiranja i to bez saglasnosti Sinoda SPC“.
U saopšenju se tvrdi da se „iz dostupne dokumentacije vidi da je jedan deo novca za ’lobiranje’ išao iz humanitarnih fondova Eparhije i Fonda za obnovu crkava“, zbog čega je Džatrasova peticija ocenjena kao „krajnje licemerna, jer je ojadio Eparhiju i gladni srpski narod na KiM“.
Džatras je juče uzvratio saopštenjem u kojem tvrdi da je „na delu pokušaj da se uništi čovek koji je, više nego bilo ko drugi, postao simbol otpora Srbije, otcepljenju i uništenju najvažnijeg duhovnog i nacionalnog nasleđa Srbije“. On tvrdi da „iako postoje zakonska pitanja koja treba postaviti u vezi s administrativnim poslovima Eparhije, svi mogu uvideti kakvi metodi se koriste da se onemogući vladici Artemiju da javno svedoči, kao i u cilju mučenja i zastrašivanja njegovih pristalica“.
Džatras je potvdio da je u martu 2006. u ime firme Venebl potpisao govor sa SNV KiM, napominjući da srpska vlada tada nije ulagala zvanične napore u cilju lobiranja u SAD, mada se američka vlada nedvosmisleno kretala u pravcu konačnog rešenja o statusu Pokrajine. Prema njegovim rečima, Venebl je odmah pokrenuo Američki savet za KiM, čije je lobiranje na dve godine odložilo jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti. Kada je reč o novcu, Džatras tvrdi da ovde postoji „čudna logika koja se krije iza optužbi da su novčana sredstva bila preusmeravana na lobiranje, a glasi: za razliku od neprijatelja Srbije koji treba da u potpunosti iskoriste uticaj koj dobijaju zahvaljujući novcu, Srbi treba da ulažu napor koji se ne plaća novcem, već je na dobrovoljnoj bazi i nije profesionalan“.
Lobiranje u SAD
„Sredstva predviđena za prvih šest meseci, tih 600.000 dolara, koja su uplaćena u periodu od marta do decembra 2006. pokrila su sve troškove zastupanja. Budući da sam u februaru 2007. promenio formu, ugovor sa Veneblom preinačen je u ugovor sa kompanijom Skvir Sandres, a jedan od potpisnika bio je otac Simeon (Vilovski), i bilo je predviđeno da na ime troškova bude uplaćivano 100.000 dolara mesečno. Aktivnosti su nastavljene sve do 2009, kada je smanjen obim posla, koji je prestao da bude deo profesionalnih obaveza, već se nastavio na dobrovoljnoj bazi“, objašnjava Džatras, koji tvrdi da njegov apel patrijarhu Irineju, Sinodu i celom srpskom narodu da „prestanu ovu nepoštenu hajku na vladiku Artemije i vrate ga na položaj“, nije licemerje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
