Komplikacije artritisa mogu skratiti život i do 20 godina

Svi oblici hroničnih zapaljenskih artritisa su doživotna, sistemtska oboljenja koja zahvataju zglobove i druge organe sa nepredvidivim tokom i često nepovoljnim ishodom ukoliko se blagovremeno ne prepoznaju. Procenjuje se da od hroničnih zapaljenskih artritisa u Srbiji boluje oko 60.000 građana, od toga 35.000 boluje od reumatidnog artritisa i 2.000 dece od juvenilnog artritisa.

Ako se ne leči bolest stalno napreduje dovodeći do invalidnosti i komplikacija koje mogu skratiti životni vek i do 20 godina. Rano postavljanje dijagnoze i lečenje hemijskim lekovima koji menjaju tok bolesti (poput metotreksata) kod 70 odsto obolelih se može zaustaviti tok bolesti i uvesti bolesnika u remisiju. Kod preostalih 30 odsto potrebno je primeniti i biološke lekove. Prema informacijama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, svake godine izdvaja se sve više novca za lečenje hroničnih artritisa. Dostupno je šest lekova koji se koriste u biološkoj terapiji oko 1.500 bolesnika među kojima su sva deca kojoj je terapija potrebna.

Iako se u većini slučajeva oboleli kasno javi lekaru, potrebno je dodatno edukovati lekare da prepoznaju rane faze bolesti, što je jako teško.

„Kampanjom ‘Ne odlaži uoči rano’ Srbija je postala deo grupe 30 zemalja koje aktivno obeležavaju Svetski dan borbe protiv artritisa. Kroz desetak radionica prošli su lekari, medicinske sestre-tehničari i farmaceuti, kako bi se doprinelo ranom otkrivanju bolesti“, rekla je Mirijana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije.

„Čekala sam 11 godina na dijagnozu. Lekari nisu znali o čemu je reč 89. godine kada sam rodila prvo dete. Do dijagnoze sam došla 2000. godine. Bol samo ja osećam, zbog toga sam često bila neshvaćena. Danas bi želela da doprinesem društvu, državi i porodici ali sam već u 52. godini i u invalidskoj penziji. Doktori moraju pažljivo da slušaju pacijente i da ih leče“, rekla je Nadica Zdravković, pacijentkinja obolela od reumatidnog artritisa.

Često ni pacijenti ni lekari ne prepoznaju bolest

Jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta, otok i bol uvek u istim zglobovima, otok sitnih zglobova šaka i stopala koji su simetrični, bol u šakama pri rukovanju, bol u krstima pred zoru, opšta slabost i malaksalost su najvažniji simptomi koji pokazuju na mogućnost postojanja nekog oblika hroničnog zapaljenskog artritisa. Ako se ne leče ili nema dijagnoze, posle 10 godina 80 odsto obolelih ostane sa nekom vrstom invaliditeta.