Od 1.423 ljudi, koji su od početka godine do oktobra izrazili želju da kao azilanti budu registrovani u Srbiji, zahtev je podnelo njih 165, dok je usvojeno samo osam zahteva, rečeno je na današnjem predstavljanju godišnjeg izveštaja „Pravo na azil u Republici Srbiji 2023“.
U tom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava navodi se i da je ove godine značajno manje zahteva nego prošle godine, kada je usvojeno 30 zahteva.
Urednica izveštaja Ana Trifunović iznela je podatak da je od 2008. do 2023. godine usvojeno samo 246 zahteva.
Trifunović je ukazala na to da je kroz tranzitne i prihvatne centre u Srbiji ove godine prošlo 86.000 tražilaca azila, najviše iz Sirije i Avganistana.
Međutim, kako je navela, mnogi od njih se uopšte ne registruju u tim centrima, već samo nastave do sledeće granice sa drugim državama, jer im Srbija nije destinacija, već tranzitna zemlja.
Prema njenim rečima, zbog komplikovane procedure postupci za dobijanje azila mogu trajati i po tri-četiri godine.
Savetnica za pružanje usluga Beogradskog centra za ljudska prava Katarina Kitanović rekla je da dve trećine klijenata tog centra čine odrasla lica i da se najveći broj njihovih zahteva odnosi na uključivanje u tržište rada.
Ona je naglasila da postoji i problem sa izdavanjem ličnih dokumenata tražiocima azila, jer dokumenta koja oni dobijaju nisu usklađena ni izgledom, ni kvalitetom sa ličnom kartom koju imaju državljani Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
