Kompromis u poslednji čas

Kompromis koji su Sjedinjene Države prihvatile u poslednji čas, kulminacija je međunarodnog pregovaranja o klimatskim promenama koje su tokom dve nedelje bile obeležene ogorčenim neslaganjima i ljutitim optužbama. Postignut je sporazum o planu borbe protiv globalnog zagrevanja koji bi trebalo da bude usvojen do 2009. To je, međutim, laganiji deo priče.
Delegati iz gotovo 190 država moraju precizirati ciljeve; u skladu s njima, industrijalizovane zemlje treba da smanje emisije gasova koje izazivaju efekat staklene bašte, i istovremeno pomognu državama u razvoju da smanje sopstvene emisije i prilagode se rastućim temperaturama.
Pregovarači će, takođe, razmotriti načine kako da ohrabre zemlje u razvoju da zaštite svoje šume koje se ubrzano krče. „Ovo je početak, a ne kraj. Moraćemo da se angažujemo u složenijim, dugotrajnijim i težim pregovorima“, rekao je za AP generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun.
Cilj konferencije na Baliju, dvonedeljnog događaja koji se u svađalačkom tonu produžio na još jedan dan, bio je da pokrene pregovore koji treba da rezultiraju nalaženjem zamene za Protokol iz Kjota, čije važenje ističe 2012. godine. Od 37 industrijskih nacija pakt zahteva da emisije štetnih gasova u narednih pet godina u proseku smanje za skromnih pet odsto.
Sa početkom razgovora o „mapi puta“ pažnja će ponovo biti usmerena na Sjedinjene Države, jedinu veliku industrijsku naciju koja je odbacila Protokol iz Kjota. Mnogi veruju da će to potrajati do izbora u SAD i izbora novog predsednika koji će, prema nadanjima, biti voljan da radi na dubljim, obaveznim redukcijama gasova, za razliku od Džordža Buša, čiji je pristup voluntaristički.
Odluka koju bi pregovarači trebalo da usvoje do 2009. verovatno će utvrditi pravac globalnog zagrevanja i klimatskih promena u decenijama koje slede. U nizu stožernih ovogodišnjih izveštaja, Međunarodni panel o klimatskim promenama, mreža Ujedinjenih nacija sačinjena od klimatskih i drugih stručnjaka, upozoravala je na ozbiljne posledice koje će nastupiti ako ne dođe do oštrih redukcija u emitovanju industrijskih, saobraćajnih i poljoprivrednih gasova.
Panel, kojem je pripala Nobelova nagrada, ukazivao je na opasnost od povećanja nivoa mora, suša, nevremena, nestanak vrsta i druge posledice. Kako bi se izbeglo najgore, panel je saopštio da bi do 2020. emisije trebalo smanjiti u rasponu od 25 do 40 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.