KOMS: Veći broj mladih protiv uvođenja obaveznog vojnog roka

Kako bismo i iz ličnog ugla bolje razumeli ove podatke, razgovarali smo sa dvadesetšestogodišnjim Milošem iz Beograda i postavili mu pitanje zbog čega misli da su rezultati ovakvi.

– Jedini legitiman argument za uvođenje vojnog roka u Republici Srbiji može biti stručne prirode i to u vidu bezbednosne ugroženosti naše države. Ključno pitanje koje se mora postaviti jeste „Da li je Republika Srbija sposobna da se odbrani u slučaju agresije?“. Drugim rečima, da li su trenutni kapaciteti Republike Srbije (profesionalna vojska) dovoljni da se odupru agresoru. Upravo u ovako postavljenom pitanju se i vidi problematika iste. Obe strane koriste potpuno neracionalne argumente po ovom pitanju. Jedni govore o vojsci kao školi, drugi o tome kako ne žele da gube šest meseci svog života i da ginu za Vučića, Tadića ili bilo kog političara, ispričao nam je Miloš.

On objašnjava da je on lično saglasan i smatra da bi Srbija trebalo da uvede vojni rok, jer, kako je rekao, Srbija u ovakvom stanju nije sposobna da se odbrani od potencijalnog agresora. Takođe, navodi da je najbolji argument za uvođenje vojnog roka trenutna situacija u Ukrajini – koja je nakon agresije mobilisala sve delove društva za odbranu jer profesionalna ukrajinska vojska nije bila dovoljna za zaustavljanje prodora ruskih snaga. Miloš je ispričao da Ukrajina izdržava sve napade zahvaljujući apsolutnoj mobilizaciji celog društva.

U kontekstu uvođenja vojnog roka, Miloš je objasnio da je važno pitanje načina uvođenja vojnog roka – i da je po njegovom mišljenju potrebno uložiti u postojeće kapacitete Vojske Srbije i da bi se stvorio dobar stub za buduće uvođenje vojnog roka. Zaključivši, naš sagovornik je rekao da je „uvođenje služenja obaveznog vojnog roka moguće isključivo uz poboljšanje standarda u sistemu odbrane a i na kraju krajeva, svi mi uživamo brojna prava koja nam Republika Srbija daje (traljavo, ali ih daje). Naša obaveza jeste da date slobode branimo u slučaju agresije, jer rizikujemo gubitak istih u slučaju okupacije neke strane autoritarne sile“.

U kontekstu aktuelnih dešavanja svakako je i opredeljenost mladih za Istok ili Zapad. Tako je KOMS u svom istraživanju ispitao šta mladi misle, da li bi Srbija trebalo da bude više okrenuta Istoku ili Zapadu.

Prema podacima koje je KOMS dobio, ove godine su mladi okrenutiji Istoku, tačnije u odnosu na prošlu godinu beleži se porast sa 52 odsto na 57 odsto mladih koji smatraju da bi Srbija u spoljnoj politici trebalo da bude opredeljena pre za Istok, pre nego za Zapad.

Upitan za ovu temu Miloš kaže da je odgovor na pitanje zašto su mladi naklonjeniji Istoku nego Zapadu treba tražiti u postupcima obe strane, kako prema Srbiji, tako i prema svetu.

– Izuzetno opasna, donekle i licemerna opaska koja dolazi sa Zapada jeste da ključni razlog ovakve statistike leži u malignom ruskom uticaju, te da su mladi privrženiji Istoku, jer ruska propagandna mašinerija radi neprestano i vuče ih na „drugu“ stranu. Međutim, da bi se dao pravi odgovor na ovo pitanje, neophodno je razumeti mlade i njihove potrebe, kao i njihov način razmišljanja, kaže Miloš.

On smatra da su nekonzistentni postupci velikih sila prvi razlog za ovakvo stanje – iz razloga što velike sile selektivno biraju kada i kako primenjuju sopstvene standarde i koje su u svakom trenutku kritički nastrojene prema Republici Srbiji. Dodao je da države Istoka ni u jednom trenutku ne rade isto, već naprotiv – da u većini slučajeva podržavaju Srbiju.

– Mladi u tom trenutku imaju izbor. Ili će izabrati opciju koja kritikuje njihovu zemlju i narod kojem pripadaju, ili će izabrati opciju koja ih (barem deklarativno) podržava i od njih ne stvara zlikovce, kaže on.

Zaključio je rekavši da je svakako činjenica da mladi odlaze da žive i rade u zapadne zemlje i da bi način uređenja njihovih ekonomija i država trebalo da bude zvezda vodilja srpskim funkcionerima. Ipak, kako je rekao, ključni „lepak“ koji u zapadnim zemljama sve drži pod kontrolom je životni standard koji je trenutno visok.

– Nakon migracija, pandemije koja sa sobom nosi izuzetno složene psihičke posledice, sve većeg jaza između pojedinih grupa u društvu, postavlja se pitanje do kada će dati standard biti dovoljan (kontinuitet standarda se ne dovodi u pitanje) da drži sve zainteresovane aktere pod kontrolom, zaključio je.