Komšić: BiH i Ukrajina moraju istovremeno dobiti kandidatski status za članstvo u EU

Njegova najava prolongiranja donošenja antiustavnog zakona u Narodnoj skupštini RS, kojim se preotimaju nadležnosti države iz oblasti odbrane i formira Vojska Republike Srpske, samo je bacanje prašine u oči pojedinim zemljama članicama EU kako ne bi pratile SAD i Britaniju u sankcijama.

Imam utisak, kaže Komšić za autonomija.info, da je nekada dovoljno da Dodik prospe čistu obmanu, koju pojedini iz EU sa zadovljstvom prihvate.

“Korupcija na koju s pravom upozorava američki izaslanik Gabrijel Eskobar samo je posledica i logičan produkt konstantne nestabilnosti izazvane hegemonističkim ambicijama i pokušajem ostvarenja snova o različitim ‘paralelnim svetovima’. Srpskim, ruskim, hrvatskim”.

Ukazuje da je korupcija a ne ustavni poredak zasnovan na etničkoj diskriminaciji građana ključni uzrok krize i nestabilnosti te zemlje.

“Pa, zar upravo takav poredak kriminalnim etno-nacionalističkim elitama u kontinuitetu ne osigurava vlast u BiH?, pita se on.

Dodaje da su korupcija i vlast kriminalnih etno-nacionalističkih elita u uzročno-posledičnoj vezi: princip konstitutivnosti i korupcija dva su oka u glavi – jedno bez drugog teško može.

Smatra da je etnički zasnovan politički sistem u BiH vidno postao alat za blokiranje svih normalnih procesa u državi, koji bi, smatra, trebalo da nas vode u evro-atlantske integracije.

“Da bismo krenuli napred, moramo se istovremeno rešiti i jednog i drugog – i konstitutivnosti i korupcije. Mislim da je Eskobar na dobrom tragu da precizno dijagnosticira glavni uzrok suštinskog problema u BiH“.

Komšić ističe da Bosna i Hercegovina i Ukrajina moraju istovremeno dobiti kandidatski status za članstvo u EU.

“Ukoliko BiH to ne bi dobila, a vidimo da je puno govora o kandidatskom statusu Ukrajine, uveren sam da bi to ohrabrilo proruske snage u BiH da nastave sa još većom destabilizacijom zemlje i blokadama, kako u funkcionisanju institucija države, tako i blokadama u okviru reformskih procesa.

Možda će nekome zvučati nategnuto, ali stepen proruske političke destrukcije u BiH jednak je onome u Ukrajini. U tom smislu se ne možemo tešiti time što ne pucaju na nas ako je već jasno da razaraju državu i dezavuišu sve što bi bilo od koristi i za državu i za sve njene građane. Zato BiH i Ukrajina u paketu moraju dobiti kandidatski status”.

Komšić navodi da BiH zbog agresije Rusije na Ukrajinu trpi i ekonomske i političke posledice. “Kao i u celom svetu, i u BiH je došlo do naglog povećanja cena roba i osnovnih životnih potrepština izazvanih tržišnim zemljotresom koji se pokazuje jači od onog koga je proizvela pandemija korone. S druge strane, navodi da se stvari i politički polako kristališu.

“Veoma jasno su se pozicionirali proruski igrači okupljeni oko saveza Milorad Dodik – Dragan Čović. Njihove politike prema ruskoj agresiji na Ukrajinu ogoljene su do srži i to od njih samih. Potezima koje povlače, Dodik i Čović jasno su stali na stranu Rusije, što nije ni novost ili iznenađenje.”

Dodikova politička sudbina zavisi od ishoda ruske agresije na Ukrajinu. “Ako Putin ne savlada Ukrajinu, Dodik ima manje šanse za političko preživljavanje. Jedan od Dodikovih zadataka je izazivanja sukoba”, ali su, navodi, upitne njegove mogućnosti za tako nešto.

Kada je reč o sankcijama BiH prema Rusiji, Komšić navodi da se BiH kroz UN i Savet Evrope pridružila zemljama Zapada kada je reč o merama protiv Rusije.

“S obzirom na to da su naši zapadni partneri svesni da, uzmemo li u obzir unutrašnje okolnosti u BiH, to nije bilo ni malo lako, naš stav u navedenim institucijama primećen je i pozdravljen. Zapad zna da za vratom imamo Dodika i Čovića, koji se za Rusiju bore kao lavovi.

Istovremeno, znaju da ovde postoje i oni koji se bore protiv Dodik-Čović političke podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu. Svrstavanje Čovića i Dodika na stranu Rusije kontinuitet je odličnih političkih odnosa između HDZ-a i SNSD-a kada je reč o razvaljivanju države BiH uz pomoć Rusije, koja im nikada u tome ne izostaje.

Moskva podržava njihovu destrukciju, bilo da je reč o NATO putu BiH, o Izbornom zakonu, ili o nekom dnevnopolitičkom pitanju.

Spregu HDZ BiH I SNSD, kaže, ni Zagreb više nije u stanju prekinuti.

“Mislim da to razume i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji nije uspeo Čovića distancirati od Dodika i proruske politike. To je jasno svima, izuzev možda nekima u Sarajevu, koji zapravo i ne žele da im to bude jasno. A i kad ne žele, počinjem sumnjati da im to odgovara”.

Od predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, ističe da ga ništa ga više ne može iznenaditi.

Po stepenu razaranja, po formi zločina i po političkoj prirodi između ruske agresije na Ukrajinu zaista se, smatra, može povući jasna paralela sa BiH.

Kada je reč o izbornom zakonu, ukazuje da se većina građana BiH protivi izmenama izbornog zakona po kojem bi se biračima na ruke stavile trake – žute, bele ili neke druge, odnosno zakona po kojem bismo imali posebne glasačke kutije za Bošnjake, za Hrvate i za Srbe, a bez kutije za ostale građane BiH.

“To je i antibosanski i anticivilizacijski i niko normalan tako nešto ne želi.

Drugo, protivim se i zato što je to u suprotnosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, koje nalažu otklanjanje, a ne produbljivanje etničke diskriminacije.

Treće, svi zahtevi u potpunoj su suprotnosti sa četrnaest prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o zahtevu BiH za članstvo u EU. Drugim rečima, kada bismo HDZ-ove zahteve realizovali, zasigurno nikad ne bismo postali članica EU.

HDZ BiH najveći je, navodi Komšić, i istinski neprijatelj članstva BiH u EU. Ustav i Izborni zakon mora se menjati u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava i Mišljenjem Evropske komisije, što ne odgovara HDZ-u BiH.

Ukazuje i da su pomenute presude i Mišljenje Evropske komisije u suprotnosti sa politikom HDZ-ovog navodnog legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda.

“Podsetiću Vas da u presudi Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, u slučaju Zornić, preciznije u stavu 43, jasno stoji da se na konstitutivnost naroda moralo pristati usled činjenja genocida i etničkog čišćenja. Prema tome, konstitutivnost je genocidna odrednica ili, ako hoćete, proizašla je iz činjena genocida i etničkog čišćenja.

Zato je nedavno Željana Zovko, napadajući Holandiju koja se protivi principu konstitutivnosti, negirala i genocid u Srebrenici i svodila ga na nivo mita. Ti pojmovi su usko povezani. Kada ih, pozivajući se na presude međunarodnih sudova, na to podsetite, kosa im se diže na glavi, jer ne mogu da podnesu istinu”.

Građani BiH su se 1.marta 1992. odlučili za građansku državu i to je istorijska činjenica; lako proverljiva kada se pažljivo pročita referendumsko pitanje.

“Odlučili smo se, dakle, za državu njenih jednakopravnih građana. Usledila je opsada Sarajeva, logori na teritorijama današnje RS i nekadašnje tzv. HZHB, genocid, silovanja, žive lomače, etničko čišćenje radi stvaranja etnički očišćenih delova teritorija u BiH. Počinioci tih nedela na taj su nam način poručili kako ne može biti građanske BiH. Danas se postavlja lažna dilema: građanska BiH pre ulaska u EU ili nakon ulaska u EU?

Imamo, naglašava, presude Evropskog suda iz Strazbura koje treba sprovesti i bez primene tih presuda, u skladu sa Mišljenjem Evropske komisije, ne možemo dobiti niti kandidatski status.

„Sa stanovišta građanske države, njihovo sprovođenje sad ili nakon ulaska u EU zapravo ne menja njihov građanski karakter, ali je činjenica da implementacijom 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije BiH postaje građanski uređena zemlja. To se mora desiti što pre, budući da bez toga nema ni kandidatskog statusa niti članstva u EU. Uostalom, zašto bismo mi od toga odustali nakon svega?! Bosna i Hercegovina će kad-tad biti građanski uređena zemlja upravo na principu jedan čovek – jedan glas. U EU ili izvan EU.

Kandidovaću se za člana Predsedništva

Komšić kaže da će se kandidovati i četvrti puta za člana Predsedništva. Čitao sam nedavno analizu Večernjeg lista, veoma bliskog HDZ-u BiH, i nećete verovati – u tekstu ni traga od priče o neophodnosti izmena Izbornog zakona, o promeni izbornih pravila u pravcu onoga što je HDZ tražio.

Odjednom su i postojeća pravila prihvatljiva. Zašto? Zato što se spekuliše imenima nekih kandidata čije kandidature navodno idu u korist HDZ-a. Kada je već tako, onda je stvar jasna: naravno da ću biti kandidat i da ću se zalagati za politiku građanske BiH. Pre četiri godine sam kazao da mi je u ovom mandatu cilj da deblokiramo NATO put BiH, to smo i uspeli: pomaknuto je sa mrtve tačke i ide svojim tokom. Rekao sam i da mi je cilj da zaustavim anticivilizacijske izmene Izbornog zakona, što smo takođe uspeli. Neka građani presude koliko je to bilo važno i korisno za BiH.

Na nama Srbija neće upotrebljavati oružje, ključne NATO integracije

Srpsko naoružavanje to jeste tada jugoslovensko ga je, ukazuje, poslednji put zabrinulio “kada su avioni JNA u aprilu 1992. nadletali moj grad”. Posle, kaže, više nisam imao vremena za zabrinutost, jer sam se morao boriti. “Verujem da sada to više nije moguće, a ne gajim nikakve iluzije o tome zašto i zbog koga se Srbija naoružava.

Ako to oružje ikada bude upotrebljeno, neka to bude, kako predsednik Aleksandar Vučić kaže – u odbrambenom kapacitetu.

Na nama ga neće isprobavati! Nije realno da BiH prati tu trku u naoružanju, jer je, pre svega, naš suverenitet ograničen time što odluku o tome moramo doneti konsenzusom: zajedno sa ekspoziturama Beograda i Zagreba u BiH, oličenih u SNSD-u i HDZ-u.

Ukoliko se promeni odnos tih snaga unutar BiH, mogli bismo eventualno pokušati da pariramo na tom polju. Zato su, gledano iz ugla zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, za BiH ključne NATO integracije. One su danas važnije od EU integracija.

 

Dodik nikada nije imao nezavisnost u političkom delovanju, Moskva i Beograd njegovi mentori

Nemam nijedan razlog da verujem u to da Dodik svoje poteze povlači mimo saglasnosti Beograda. Priča da se Dodik ne može kontrolisati je smešna. On nikada nije imao nikakvu nezavisnost u svom političkom delovanju, samo je menjao mentore. Nekada su to bili američki, a već duže od deceniju mentorstvo nad njim polažu Moskva i Beograd.