Do opštih parlamentarnih i izbora za tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine ostalo je još nešto manje od dva meseca, a ako je verovati nekim anketama javnog mnjenja, najveći uspeh u Federaciji BiH očekuje pre godinu dana osnovana stranka Demokratska fronta, čiji je lider Željko Komšić, sadašnji (hrvatski) član Predsedništva BiH i bivši član Socijaldemokratske partije lidera Zlatka Lagumdžije, koja u koaliciji sa Strankom demokratske akcije vrši vlast u tom bosanskohercegovačkom entitetu.
Demokratska fronta je jedina stranka u Bosni i Hercegovini koja je istakla dva kandidata za članove Predsedništva države – jednog kandidata za bošnjačkog člana (Emir Suljagić) i jednog kandidata za hrvatskog člana (Anto Popović) Predsedništva BiH. Komšić, koji više nema pravo da se kandiduje za člana Predsedništva, objavio je svoje razmišljanje o nemogućnosti prodora u Republici Srpskoj, ali je Demokratska fronta deo koalicije devet bošnjačkih i hrvatskih stranaka Domovina, koja će učestvovati na parlamentarnim izborima za Skupštinu RS i čiji se izgledi da joj taj prodor pođe za rukom ne potcenjuju.
Za tri člana Predsedništva BiH prijavljeno je 17 kandidata, od toga 10 za bošnjačkog člana.
Dnevni avaz, čiji je osnivač Fahrudin Radončić, lider Stranke za bolju budućnost i prema anketama takođe veoma izgledni kandidat za bošnjačkog člana predsedništva, u komentaru Nihada Čengića kritikuje namernu nesavršenost metodologije anketa javnog mnjenja koja ide naruku nameri anketara da manipulišu rasuđivanjem i voljom birača i proizvedu izborne rezultate kakve žele njihovi naručioci, a ne birači.
Ne pominje se poimence nijedna agencija, ali se jasno da zaključiti da autora komentara naročito iritiraju rezultati ankete koju je za američki Nacionalni demokratski institut krajem jula obavio Ipsos i prema kojoj bi u FBiH 22 odsto sigurnih birača glasalo za Demokratsku frontu, a u Republici Srpskoj čak 34 odsto birača za SNSD Milorada Dodika. Komentator se priseća da su ankete 1990. godine briljantan uspeh predviđale i reformistima Ante Markovića, koji su izbore završili na skromnom petom mestu, dok su nacionalne stranke briljirale. „Moje je skromno mišljenje da današnja situacija u BiH može biti vrlo slična onoj koju smo imali te sada već davne 1990. godine“, piše Čengić.
Mada se u bosanskohercegovačkim medijima manipulisalo da su Komšić, Dragan Čović (HDZ BiH) i Fahrudin Radončić postigli dogovor o podeli izbornog plena, iako se ni Komšićevom kandidatu za hrvatskog člana Predsedništva BiH ne daju velike šanse, nova kombinatorika DF takve informacije demantuje. Sam Komšić, ranije vrlo isključiv, u novije je vreme više puta izjavio da je spreman na postizbornu saradnju sa svima – i sa Dodikom i sa Čovićem – jedino nikako ne sa fašistima i šovinistima.
Istraživanje Nacionalnog demokratskog instituta naročito opširno je citirao Večernji list u BiH, pa i u onom delu u kome je aktuelnoj vladi FBiH (SDP-SDA) najnižu ocenu dalo 52 odsto od 2.040 ispitanika. „Ovako očajan rejting nikada nije imala niti jedna vlast u Federaciji“, tumači rezultate istraživanja Večernji list.
Izetbegovićevi snovi
Iako deo koalicije Domovina čini i Stranka demokratske akcije BiH, u očitoj želji DF da pokaže da u BiH predstavlja nešto drugo i novo čak i u odnosu na SDP iz koje je praktično potekla, njen se kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva Emir Suljagić upustio u javni obračun sa potpredsednikom SDA Bakirom Izetbegovićem. Suljagić u svome saopštenju optužuje Izetbegovića da se „zbog njegovih snova o muslimanskoj državi na trećini teritorije naše zemlje nalazimo korak od međunarodne izolacije“. „Nema više sumnje u to da je ideja podjele BiH stekla pravo građanstva u dijelu SDA koji kontroliše Bakir“, kaže Suljagić. Ne veruje se, međutim, da Suljagić ima velike šanse u odmeravanju snaga ni sa Izetbegovićem ni sa Mustafom Cerićem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
