Komunalni bunt u Nišu

Protesti, tribine i samoorganizovanje građana pod okriljem ovog udruženja, koje po sopstvenim procenama predstavlja oko 40.000 građana Niša, počeli su prošlog marta, nakon dostavljanja značajno uvećanih februarskih računa za grejanje. Udruženje je uspelo da smanji cenu grejanja i dobije „praznu stolicu“ u Nadzornom odboru Gradske toplane. Njegovi stručnjaci su javno analizirali poslovanje Gradske toplane, Parking servisa i vodovoda Naissus. Nakon objavljivanja izveštaja DRI o trošenju gradskog budžeta za 2014. godinu, njihovi advokati su podneli krivične prijave protiv gradonačelnika Niša Zorana Perišića i 11 gradskih funkcionera zbog sumnje u zloupotrebe, uz obrazloženje da tako „brane budžet od političara“. Na protestima, koji su mediji nazvali „komunalnim buntom“, zahtevane su kolektivne ostavke gradskog rukovodstva zbog njegove nesposobnosti i zloupotreba. Aktivisti Udruženja upravo prikupljaju potpise za inicijativu u Skupštini Srbije za izmenu medijskih zakona kako bi se omogućilo formiranje regionalnih javnih servisa u Nišu i drugim centrima u Srbiji. Jedna od poruka koje često ponavljaju je da je „komunalna politika suviše ozbiljna stvar da bi se prepustila samo političarima“.

o Zašto ste prioritetno orijentisani na komunalnu politiku?

– Preko komunalne politike se prelamaju sve druge politike. Loše uređen komunalni prostor je isto što i nekultivisan način života. Komunalne usluge (u Nišu i Srbiji) su produžetak korozivnog društvenog projekta koji se, u našem slučaju, može nazvati kapitalizmom na srpski način. Te usluge su i loše i neopravdano skupe, a to ukazuje na težnju ove politike da nas vrati u pretpolitičko stanje. Udruženje, koje deluje kao socijalni pokret, ustalo je protiv sunovrata u pretpolitičko stanje. To je stanje u kome je politički autoritet neupitan, a njegova nesvrsishodnost i njegova eksploatacija društva se ne smeju javno problematizovati. Kada se na to ukaže – sledi represija. Protiv Saše Kostića, predsednika Udruženja, i mene su podnete tri krivične prijave. Nismo ostali dužni. Podneli smo 12 krivičnih prijava za nezakonitu upotrebu gradskog budžeta u 2014.

o Ipak, kada se već bavite politikom, zašto niste izašli na izbore?

– Zar šarada partijskih izbora predstavlja ikakav izbor? Bavimo se politikom na najneposredniji način. To pravo nam se ne može oduzeti. Pokušavali su to da učine ovi naši lokalpolitikanti mucajući: „oni se bave politikom“. Tačno, bavimo se politikom. Očito, ovi naši politikanti su neuki u pitanjima političke abecede. Svako javno postupanje jeste političko. Naime, pojam „politika“ dolazi od grčke reči „polis“, „politea“, čime se podrazumevaju grad, država, ustav, republika, državljanstvo, politički režim, građanske stvari… Stari Latini su definisali i to šta je „res publica“, to jest „javna stvar“. I, po kom osnovu ovi naši politdiletanti polažu ekskluzivno pravo na bavljenje politikom? Nasuprot njima – ophrvanim brigom za funkcije i besplatan provijant, mi se bavimo politikom u izvornom smislu – politikom koja mora da pokrene ljude da se bore sami za sebe i za svoje interese. Za njihove interese i potrebe se neće založiti partije. U tu bratiju nećemo ući. Ne želimo da legitimišemo ovaj nehumani poredak. Ko zna, možda će naše udruženje u nekoj budućnosti osvojiti poluge vlasti, ali na najširoj osnovi koju podrazumevaju participativna demokratija i demokratski socijalizam. Sve drugo nema smisla.

o Da li je ovo što radite zapravo vid borbe za demokratski socijalizam?

– Da. Za demokratski socijalizam koji nema ništa zajedničko sa staljinističkim krvavim pseudosocijalizmom (nastavljačem krvave politike Romanovih). To je onaj socijalizam koga u mnogim aspektima društvenog sistema ima u Skandinaviji, Australiji… To je socijalizam participativne demokratije.

o Šta su po Vama prednosti socijalizma u odnosu na kapitalizam?

– Kapitalizam jeste eksploatacija. Istočnoevropski socijalizam je umnogome bio loš poredak. Ali, danas beležimo nostalgiju za tim vremenima. Nije to, kako desničari olako trbuhozbore, nostalgija za mladošću. To je nostalgija za socijalnom sigurnošću, za besplatnim lečenjem i školovanjem, za neuporedivo efikasnijim načinom, no sada, rešavanja stambenog pitanja, za sigurnom penzijom… Napokon, ako država nije spremna da permanentno poboljšava život ljudi – čemu država? Čemu država koja je od socijalizma preuzela najgore osobine, kao što su osioni birokratizam, politička samoživost i autoritarnost…, a odbacila sve njegove visoke humanističke domete? Dakako, bivši socijalizam je nemoguć. Ono što je moguće jeste težnja za uspostavljanjem savremenog solidarizma, nasuprot divljoj religiji tržišnog fundamentalizma. Verujem da je naše udruženje na tom tragu.

o Kakvo mesto ima i može imati autentični građanski aktivizam u Srbiji danas?

– Ne divinizujem građanina. Građanstvo rađa, između ostalog, malograđansku klasu, filistre. Još je Milan Kangrga, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih filozofa, ustvrdio 1971. godine da građanstvo ne može da revolucioniše društvo u humanističkom smislu. Ono je inertno, konformističko, teži statusu quo. Ernst Bloh, nekako u isto vreme, kaže da građanska delatnost još nije potpuna, prava. Ona to ne može biti jer proizvodnja vrednosti nikada ne izvire iz preduzetnika (pripadnika građanske klase), nego od seljaka, zanatlije, konačno, od najamnog radnika. Ovim nikako ne umanjujem revolucionarno-istorijsku ulogu građanstva (naročito u zapadnom delu sveta) u stvaranju savremene društvenosti.

Dakle, pitanje građanstva u Srbiji je danas otvoreno na poseban način. Koliko se naše društvo emancipovalo od reminiscencija na feudalne vrednosti i kulturu? Koliko se emancipovalo od palanačkog devetnaestovekovnog kapitalizma? Koliko se emancipovalo od pašićevskog shvatanja patrijarhalne jednakosti? Koliko se emancipovalo od straha pred, misaono i politički, nesavladanim mogućnostima samoupravnog socijalizma?

Upravo zato što su kod nas na delu sve pobrojane dimenzije društvenosti imamo na delu partijsku državu koja ima mnoge prerogative srednjovekovne monarhije. Odluke i zakoni se sklapaju na nepoznatim mestima. Skupštinska većina, magijskim, aklamativnim ritualnim činom, ozakonjuje vladarevu volju. I danas je aktuelan prigovor Vuka Karadžića Milošu Obrenoviću: „Danas u Srbiji Pravitelstva u pravnome smislu ove reči nema nikakvog, nego ste celo Pravitelstvo Vi sami. Kad ste Vi u Kragujevcu i Pravitelstvo je u Kragujevcu; kad ste Vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu; kad ste Vi u Topčideru, i ono je u Topčideru; kad ste Vi na putu, i ono je na putu.“ Ovime je Vuk rekao sve potrebno.