Komunikatori koji proizvode glas, robusne tastature i miševi, lopte koje zveče: Škola u Kragujevcu kao resursni centar inkluzivnog obrazovanja 1Foto: Z. S. M.

 

Kragujevačka Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Vukašin Marković” postala je resursni centar koji obezbeđuje svu neophodnu asistivnu tehnologiju i specijalozovanu didaktiku za učenike za smetnjama u razvoju koji su uključeni u proces inkluzivnog obrazovanja u redovnim osnovnim i srednjim školama.

ŠOSO „Vukašin Marković” prepoznata je kao veoma važan resurs od strane relevantnih institucija i organizacija koje se bave decom, pre svega onom sa smetnjama u razvoju. Time ova škola dobija značajnu ulogu, kao podrška inklizivnom obrazovanju.

Status Resursnog centra, stekla je počev od školske 2022/23. godine, rešenjem Ministarstva prosvete, na osnovu kriterijuma propisanih Pravilnikom o resursnom centru.

– Ovom nostrifikacijom Ministarstva prosvete, što je nova uloga škole (sem one standardne – obrazovanja) ostvarujemo novi vid dodatne podrške za učenike sa smetnjama u razvoju koji se nalaze u redovnim školama u okviru inkluzivnog obrazovanja, kaže za Danas defektološkinja dr Tatjana Simić, direktorka škole „Vukašin Marković”.

U okviru projekta „Učimo svi zajedno” koji sprovodi UNICEF škola je nedavno dobila asistivnu tehnologiju i specijalizovanu didaktiku i sada upoznaju nastavnike i roditelje učenika osnovnih i srednjih škola sa ovom vrstom usluga.

– Oni sada mogu da se obrate Resursnom centru škole „Vukašin Marković” i zatraže dodatnu podršku. A, ona se sastoji u tome da naši defektolozi odlaze u redovne škole, procene kakav vid tehiloške podrške je detetu potreban da bi bolje napredovao u učenju i savlađivanju nastavnog plana i programa, i odrede šta mu je neophodno od didaktičkih pomagala. Mi potom tu didaktiku ustupamo školi za potrebe tog ili tih učenika i ona je dobija na korišćenje, ističe dr Simić.

Komunikatori koji proizvode glas, robusne tastature i miševi, lopte koje zveče: Škola u Kragujevcu kao resursni centar inkluzivnog obrazovanja 2
Specijalizovana didaktika i asistivna sredstva na raspolaganju učenicima, nastavnicima i roditeljima Foto: Z. S. M.

Škola može da zadrži dobijenu didaktiku i tehnologiju na korišćenje koliko god joj je to potrebno.

– U trenutku kada procene da detetu nije više potrebno to tehničko pomagalo oni mogu da ga vrate i dobiju novo. Ovakav način rada je nasličniji bibliotečkom, dakle kao što pozajmljujemo knjigu i zadržimo je neko vreme pa potom vratimo i uzmemo novu, tako funkcioniše i naš Resursni centar, pojašnjava ona ulogu i značaj ovako koncipiranog resursnog centra.

Ono što je najveća pogodnost RC ŠOSO „Vukašin Marković” je to što redovne škole ne moraju da investiraju sredstva i kupuju didaktiku i asistivnu tehnologiju koja je jako skupa.

S druge strane didaktike i asistivne tehnologije sada u RC ima dovoljno za sve škole i sve učenike kojima je potrebna. Takođe, veoma je raznovrsna tako da, po rečima naše sagovornice, neće dolaziti do zasićenja korisnika.

U pitanju su visokotehnološki uređaji koji su većini roditelja, zbog cena nedostupni.

Od nedavno, nastavnici, roditelji i učenici u RC ŠOSO imaju na raspolaganju komunikatore (uređaje koji pomažu učenicima koji nemaju razvijenu verbalnu komunikaciju) koji umesto deteta proizvode glasove ili reči, uz pomoć koga ono može na taj način komuniciranja da saopštava svoje potrebe nastavnku, roditelju ili drugovima. Postoji mogućnost da deca kojima je ovaj vid pomoći neophodan komunikatore mogu da nose i kući a ne samo da koriste tokom nastave.

Komunikatori koji proizvode glas, robusne tastature i miševi, lopte koje zveče: Škola u Kragujevcu kao resursni centar inkluzivnog obrazovanja 3
Redovne škole ne moraju da kupuju tehnologiju koja je jako skupa – defektološkinja dr Tatjana Simić, direktorka ŠOSO „Vukašin Marković” Foto: Z. S. M.

Specijalno prilagođene kompjuterske tastature su sa uvećanim tipkama, odvojene bojama, koje se koriste u nastavi učenika koji nemaju razvijenu motoriku. Tu su i robusni tasteri (zamena za klasičan računarski „miš”) koji ne zahtevaju korišćenje standardna „dva klika” već se aktiviraju grubljim pokretima, čitavom šakom, pokreću određene radnje na računaru.

Sva asistivna tehnologija je posebno podeljena prema potrebama učenika na više kategorija: onih koji imaju intelektualne teškoće, za slepe i slabovide i one koji su telesno invalidni.

U Resursnom centru škole su odnedavno na raspolaganju i specijalna didaktička sredstva: specijalni silikonski umetci za držanje olovaka, graničnici za pisanje, raznovrsne „umetaljke” uz pomoć kojih deca razvijaju saznajne funkcije: vreme, prostor, boja, geometriski oblik…

– To su sve sredstva koja im pomažu da uz pomoć igre i na zanimljiv način usvoje nastavno gradivo, napominje direktorka Simić.

RC „Vukašin Marković” raspolaže i specijalizovanim „montesori” (po metodologiji koja se primenjuje u defektologiji) tablama za razvijanje grafomotorike odnosno pisanja kod dece.

Tu je i zvučna lopta namenjena za učenike sa oštećenjem vida uz pomoć koje oni uče da se bolje snalaze u prostoru.

Didaktička pomagala i asistivna tehnologija nisu namenjeni samo učenicima u Kragujevcu već i u svim ostalim opštinama našeg Šumadijskog okruga kao i seoskim školama.

– Bitno je da deca sa roditeljima i nastavnicima ne moraju da dolaze u našu školu već naši stručnjaci, po potrebi odlaze u sredinu gde se dete nalazi. Naši defektolozi će obići učenika, izvršiti procenu i upariti tehnologiju sa potrebama deteta i ono će dobiti iz centra sve što mu je potrebno, navodi ona.

Po njenim rečima u daljim planovima je da se tokom godina delatnost ovog Resorsnog centra koji sada pokriva područje Šumadijskog okruga kasnije proširi i na teeitoriju čitave centralne Srbije.

Pomoć oko izrade IOP-a

Nastavnici u redovnim školama u kojima postoje učenici koji su u procesu inkluzivnog obrazovanja od stručnjaka ŠOSO „Vukašin Marković” mogu da traže i pomoć u izradi individualnog obrazovnog plana (IOP) za svoje đake.

– Takođe, mogu da nam se obrate i za pomoć u rešavanju složenih pedagoških sutiacija do kojih dođe u njihovim školama – jer svako dete je uvek „priča za sebe”, kao i prilikom tranzicije – prelaska učenika iz osnovne u srednju školu, kao i da ostvare kvalitetniju i bolju saradnju sa roditeljima, navodi naša sagovornica dr Tatjana Simić, defektološkinja.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari