Kon: Čekanja više nema, ako ćemo drastične mere, sada je vreme

Na pitanje kakav je njegov lični stav, te da li ima potrebe za rigoroznijim ograničenjima, Kon odgovara da „u Beogradu, koji je posebno ugrožen, mora na bilo koji način da se osigura da se kontakti između građana smanje do maksimuma“.

Sagovornik Danasa ipak ne može da kaže da li to onda znači i 24-časovnu zabranu kretanja, ističući još jednom da nema „više vremena za pregovore i priču, jer se sad spasavaju životi“.

* Koliko je virus zapravo rasprostranjen? Na Institutu Dedinje takoreći slučajno je otkriveno da je od 17 testiranih pacijenata devet zaraženo, a pri tome se pretpostavlja da su oni sa virusom ušli u bolnicu, odnosno da se nisu zarazili na Institutu Dedinje.

– Mnogo je više rasprostranjen nego što trenutno znamo. Postoji jedna pozitivna stvar u svemu ovome. Asimptomatske infekcije koje sada otkrivamo na jednoj strani teško se prenose a na drugoj teoretski je moguće da one ukazuju da virus slabi, i da se smanjuje njegova virulencija da izazove bolest. Ako je to slučaj, onda bi to bilo veoma dobro.

* Da li je zdravstveni sistem ugrožen s obzirom na sve češću pojavu virusa u ne-kovid ustanovama i veliki broj izolovanih zdravstvenih radnika?

– Zdravstveni sistem za sada nije ugrožen, ali je situacija krajnje ozbiljna. Za sada nijedna bolnica nije zatvorena što ne znači da nemamo ogromnih problema. Jasno je da kadar koji ima infekciju jednostavno ne sme da radi jer moramo da osiguramo da se infekcija ne širi u bolnicama. Oboleli radnici i radnici u izolaciji su gubici koji se moraju nadomestiti. Ekipe se smanjuju a isti posao ostaje. Nema tu velike pameti. Ogromna dodatna aktivnost je potrebna. S tim da zaraženi zdravstveni radnici koji ne pokazuju nikakve simptome mogu od kuće da se uključe i da obavljaju recimo deo administrativnih poslova. Mislim da su sada svi shvatili koliko je važno da sačuvamo zdravstvene ustanove i zašto su nam bile potrebne improvizovane bolnice. A mislim da će vremenom i da se shvati zašto te improvizovane bolnice nisu hoteli. Hoteli ne mogu ni na koji način da obezbede vrstu izolacije i bezbednosti koja je neophodna.

* Da li će pojava virusa u ne-kovid bolnicama uticati na drugačiju preraspodelu opreme, u smislu da i ustanove koje ne rade sa korona pacijentima dobiju dodatnu zaštitnu opremu?

– Tamo gde zdravstveni radnici moraju da dolaze u kontakt sa kovid pozitivnim, kao što je bilo na Bežanijskoj kosi ili sad u Institutu Dedinje, zna se šta po protokolu moraju da koriste od opreme. Kada pacijent ne mora da se stavlja na respirator, kad nema davanje kiseonika, onda je nivo zaštite niži. Oni koji rade na intenzivnom lečenju ne treba da imaju više od maske i zaštitnog mantila i svega onoga što imaju u uobičajenim okolnostima. Takođe, viziri se koriste tamo gde se postavlja respirator i gde se očekuje naglo prenošenje virusa.

* Više ljudi se testira poslednjih dana. Koje podatke o broju zaraženih mi sada dobijamo? Da li su današnji zaraženi oni koji su se testirali tokom prethodnog dana?

– Sada imamo situaciju da rezultate dobijamo u 24 sata. I to je zahtevalo veliko angažovanje. Svaka nova stvar koja se uvodi, uvek se otkrije neka začkoljica o kojoj se nije razmišljalo. A pri tome nemamo mnogo vremena na raspolaganju da svaki problem rešimo. Pri tome mislim da mi nismo tako loši. Na kraju epidemije mislim da će i sve zemlje bivše SFRJ imati slične rezultate.

* Kako vidite pristup Švedske koja odlaže uvođenje restriktivnih mera u borbi protiv korona virusa?

– Rezultati će se jasno videti na kraju epidemije. Mi smo hteli da škole nastave sa radom još dve nedelje. Ja sam recimo bio lično za to. Međutim izneti su i neki drugi argumenti, i odabran je ovaj restriktivniji model. Mnogo više glava donose pametnije odluke, i sada sam zadovoljan što smo izabrali ovaj pristup. Veliko je pitanje koliko bi se radu škola pripisivalo prenošenje virusa.

Deca, roditelji i korona

* Šta će biti sa decom čija su oba roditelja zaražena?

– Ako su i deca i roditelji zaraženi, a nema potreba za hospitalizacijom, sa epidemiološke tačke gledišta može da se razmišlja o strogoj kućnoj izolaciji, i da te porodice ne idu u improvizovane bolnice. Problem je ako roditelji moraju u bolnicu. Dobro bi bilo da roditelji unapred razmišljaju o tome i da imaju plan gde će dete smestiti u takvom slučaju. Bez obzira na to što većina misli da neće biti zaraženi, treba planirati unapred. I Ministarstvo rada je kazalo da će se i centri za socijalni rad uključivati i pomagati.