Konačan odgovor na brojne pritužbe

Sud je početkom februara počeo da razmatra argumente tužilaca. Podnosioci tužbe protiv nemačkog zakona o ratifikaciji Lisabonskog ugovora smatraju da će, ako ovaj dokument stupi na snagu, parlament u Berlinu biti razvlašćen, a Nemačka prestati da bude suverena država.

Evropska javnost se proteklih meseci usredsredila na Irsku u kojoj je prošle godine propao referendum o prihvatanju Lisabonskog ugovora, a zanemarena je opasnost da bi najviši sud u Nemačkoj mogao da spreči ili uspori prihvatanje ovog dokumenta u najmnogoljudnijoj i jednoj od najuticajnijih članica EU. Stručnjak Fondacije za nauku i politiku iz Berlina, koja savetuje nemačku vladu i parlament u spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, Andreas Maurer u analizi za list Rajnski merkur ukazao je da je već prva rasprava u februaru pokazala da je „značajan deo sudskog veća kritički raspoložen prema Lisabonskom ugovoru i nastavku EU-integracije“, a da su „bledi bili argumenti predstavnika Bundestaga i vlade“. „Mnogo toga navodi na zaključak da će sudije na Ugovor staviti državnopravne zamerke i da će saglasnost na Ugovor usloviti ispunjenjem određenih uslova. I to ukoliko uopšte budu doneli pozitivnu odluku o Ugovoru“, ocenio je nemački stručnjak.

Deo komentatora je još u februaru, kada je počela rasprava o tužbi, ocenio da bi Lisabonski ugovor, u slučaju nepovoljne odluke nemačkog ustavnog suda, bio „definitivno mrtav“. Među podnosiocima tužbe su veoma različite političke ličnosti. Između ostalih, Peter Gauvajler, poslanik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koja i šefovi opozicione Levice Oskar Lafonten i Gregor Gizi. Među tužiocima su i raniji šef koncerna Tisen Diter Špetman, kao i Franc Ludvig Šenk fon Štaufenberg, bivši poslanik u Evropskom parlamentu i sin počinioca neuspelog atentata na Hitlera u julu 1944. Nemačka je jedna od četiri članice EU u kojima još nije okončana procedura prihvatanja Lisabonskog ugovora kao novog najvišeg dokumenta ove integracije. Irci su sporazum odbacili na referendumu prošle godine, a ponovljeno glasanje biće verovatno u oktobru. U Češkoj i Poljskoj sa konačnim odobrenjem ugovora koji su ratifikovali parlamenti dve zemlje odugovlače predsednici Vaclav Klaus i Leh Kačinjski. U Nemačkoj su Lisabonski ugovor odobrila oba doma saveznog parlamenta, Bundestag i Bundesrat, a u oktobru 2008. ga je potpisao i predsednik države Horst Keler. Međutim, povelja o ratifikaciji nije mogla da bude poslata u Brisel zbog tužbi koje su predate Saveznom ustavnom sudu.