Iza virtuelnog sveta predizborne kampanje i idilične slike zemlje u kojoj teku med i mleko,negde u planinskim vrletima Zlatara u „zasedi“ čeka stvarni život. Onaj mučan i surov u kome Milomir Stojić (51), iz sela Debelja, nedaleko od Nove Varoši, već mesecima spava u jaslama štale, na dva-tri metra od krave Šarulje. Trpezu je napravio od sena, a nekoliko eksera na gredi sav je nameštaj na koji kači kese sa hranom i baterijsku lampu.
Na ovako krajnje nehumane i nehigijenske uslove boravka i konaka u kojima je, bez vatre i svetla, „izdeverao“ oštru zimu, Stojić je prinuđen jer mu je uoči Nove godine izgorela kuća brvnara i sve što je imao od pokućstva i zimnice. Ostali su mu samo krava, desetak tovara sena i štala straćara, za koju su u selu zimus strepeli da će joj krov popustiti pod teretom snegova.
– Posle požara sam dvadesetak dana bio kod rođaka Boža, a onda se preselio u štalu. Obrad Stojić, Raca Jelić i Milojko Aničić dali mi sunđer da prostrem u jaslama, pa ponjave i ćebe, pokazuje Milomir Stojić svoje konačište. „Bilo je često zima, ali se skupim, nekako ugrejem i zaspim. Mora se, nema druge…Izjutra ne ranim, dok malo ne otopli, ponekad odem da posedim kod rođaka i komšija…“
U opštini su u januaru, u jeku ljutih mrazeva, Milomiru ponudili smeštaj u novovaroškom hotelu „Jezero“ i obroke, dok ne grane proleće i ne učine nešto za trajni smeštaj.
– Šarulju nisam mogao da ostavim, a ni da je prodam. Pa kud ću posle, na ledinu?! Do skoro sam muz’o kravu, kupio i sir, imam jednu kantu…Sad Šarulja ukapila mleko, hoće da se oteli – kazuje Milomir, podsećajući da za hranu u prodavnici na Borovitoj glavici, udaljenoj šest kilometara, kupi po šest hlebova za četiri dana, te po malo salame i slanine…
U Centru za socijalni rad su Stojiću dva puta dali jednokratnu novčanu pomoć, obezbedili ličnu kartu, a Crveni krst poslao paket namirnica i peć. Samo – gde da založi vatru?
Baterijska lampa umesto struje
Milomir je 18 godina radio kao transportni radnik u novovaroškom „Ineks-napretku“, a po propasti firme vratio se u zaseok na desnoj obali Zlatarskog jezera u kuću roditelja, koji su živeli u bedi i oskudici, hendikepirani i zaboravljeni od svih. U jednoj od akcija meštana u trošnoj brvnari provučeni su kablovi, tek za sijalicu, ali nedostajale su dve-tri bandere za priključak.
Umesto struje, ima baterijsku lampu. Ona mu je jedino svetlo u tami, zračak nade da će sudbina prestati da se njim surovo poigrava. I nada da će možda jednog dana doći do krova nad glavom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
