Konačni obračun Segolen Roajal i Martine Obri

Segolen Roajal je dobila podršku 42,25 odsto glasača, Martinu Obri je podržalo njih 34,73, dok je Benoa Amon osvojio 22,83 odsto glasova. U drugi krug koji je održan sinoć u kasnim večernjim satima plasirale su se Segolen Roajal i Martina Obri.

Predstavnik levog krila stranke Benoa Amon odmah po objavljivanju rezultata prvog kruga pozvao je svoje glasače da podrže Obrijevu. Rezultat drugog kruga, koji će biti poznat u ranim jutarnjim satima u subotu, jeste krajnje neizvestan. Pariski dnevnik blizak socijalistima Liberasion očekuje da će ih razdvajati vrlo mali broj glasova. Politikolog Žerar Grinberg za Figaro je izjavio da su „rezultati za Obrijevu unekoliko razočaravajući“, dok Dominik Pejnie sa Visoke škole političkih nauka smatra da je Obrieva „doživela težak poraz“ u prvom krugu.

U prvom krugu je glasao 137.741 član stranke od 230.000 te bi veći odziv u drugom krugu mogao značajno da utiče na konačan rezultat. Budući da članovi stranke nisu u prvom krugu sledili pozive prvaka stranke za koga da glasaju, ne treba očekivati da će pristalice Amona slepo poslušati njegov poziv da u drugom krugu daju glas Obri. Gradonačelnik Pariza Bertran Delanoe pozivao je svoje pristalice pred prvi krug da glasaju za Obrijevu, međutim, poziv je ostao bez većeg rezultata, imajući u vidu da su njihovi programi, na izjašnjavanju pre dve nedelje, zajedno dobili 49 odsto glasova.

Svi su svesni da Obrijeva, gradonačelnica Lila i ćerka Žaka Delora, nekadašnjeg prvaka Socijalističke partije, ministra ekonomije i finansija (1981-1984) i desetogodišnjeg predsednika Evropske komisije EU (1985-1995), nema jasan politički program. Ona samo okuplja sve protivnike Roajalove, kao i nekadašnje lidere poput Lionela Žospena, Lorana Fabiusa, Džeka Langa, Mišela Rokara, Emanuelia. Nju su podržale ličnosti i s levog i s desnog krila stranke, oni koji su žučno bili protiv predloga evropskog ustava, ali i oni koji su ga branili. Stoga, članovi stranke i analitičari ne očekuju da će se Obrijeva, ukoliko bude izabrana, zadržati na čelu stranke do predsedničkih i skupštinskih izbora 2012, već da bi njen izbor bilo samo produžavanje agonije najjače opozicione stranke koja je u prošlosti okupljala i druge stranke levice: Zelene, Leve radikale, a ponekad i Komunističku partiju (PCF).