Koliko koštaju kondomi i da li cena utiče na njihovo korišćenje: Upotreba kontracepcije u Srbiji ispod evropskog proseka

Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u 2021. godini rođeno je 1,873 dece čije su majke mlađe od 19 godina. Uz to, među devojčicama uzrasta do 19 godina bilo je 349 prekida trudnoća. Pošto Batut ne prikuplja podatke iz privatnih ustanova, moguće je da je ovaj broj i veći.

Istovremeno, u 2021. godini bilo je i 8,505 medicinskih pobačaja, koji obuhvataju i namerne i medicinski potrebne prekide trudnoće.

Uz to, Nacionalni program za očuvanje reproduktivnog zdravlja iz 2017. navodi da tek malo više od polovine stanovnika Srbije uzrasta od 15 do 49 godina koristi bilo koji metod kontracepcije, što je ispod svetskog proseka. Pri tome upotreba kondoma, a posebno pilula je ispod evropskog proseka. Primera radi, dok u Srbiji četiri odsto žena koristi kontraceptivne pilule, u Evropi je taj procenat 22 odsto.

Sve više maloletničkih trudnoća

Da je neophodno da kontraceptivna sredstva budu šire dostupna u Srbiji konstatuje se i u izveštajima međunarodnih organizacija. U poslednjem izveštaju CEDAW-a iz 2019. između ostalog se navodi da u Srbiji postoji nedovoljna informisanost i mala upotreba kontraceptiva među adolescentima, zatim da su učestale maloletničke trudnoće, posebno među Romkinjama, kao i da se abortus i dalje koristi kao metod kontracepcije.

Dasnica Todorov, saradnica više ženskih nevladinih organizacija, objašnjava za Danas da se malo toga promenilo nabolje u poslednje tri godine.

– Mi ne usmeravamo dovoljno pažnje ka unapređivanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Ne bavimo se dovoljno edukacijom i prevencijom. To pitanje prosto nije u fokusu. Nama je potreban sistemski pristup u ranoj fazi razvoja deca tako da takva vrsta edukacija bude sveobuhvatna a ne sporadična u nekim predmetima – navodi Todorov.

Ona dodaje i da trenutno od 158 domova zdravlja samo 38 pruža savetovalište za mlade o reporoduktivnom zdravlju.

-Pri tome prema poslednjem istraživanju o zdravlju stanovništva, 27 odsto mladih od 15 do 19 godina stupilo je u seksualne odnose, a gotovo polovina njih ne koristi prezervativ, kaže Todorov.

Na drugoj strani, ginekološkinja Tatjana Vesović objašnjava dok upotreba kontraceptivnih sredstava raste među opštom populacijom, isto se ne može reći i za mlade i tinejdžere.

– Broj prekida trudnoća smanjuje se u odnosu na početak 2000-ih, što govori u prilog raširenijoj upotrebi kontraceptivnih sredstava. Međutim, mi imamo sve više maloletničkih trudnoća, što je nedopustivo. Svaka trudnoća koja se desi u 15-16 godina je neželjena trudnoća. I ako se desi, to znači da nismo dovoljno informisali i edukovali te devojčice. Radi se o zadatku celog društva. Od roditelja preko obrazovnog sistema, koji bi morao da uvede seksualno obrazovanje, do zdravstvenih ustanova – navodi dr Vešović.

Sagovornica Danasa upozorava i da činjenica da mladi ne koriste kontraceptivna sredstva, pre svega kondome, ne predstvalja samo problem zbog neželjenih trudnoća već i zbog infekcija koje mogu ostaviti trajne posledice.

– Jedan broj slučajeva steriliteta upravo je povezan sa infekcijama kojima su žene i muškarci ranije bili izloženi – navodi sagovornica Danasa.

Znaš li koliko koštaju kondomi?

Nevladine organizacije duže vreme ističu da je statistika o upotrebi kontraceptivnih sredstava u Srbiji porazna, a kao jedan od razloga navode to što ovaj vid zaštite nije dovoljno dostupan odnosno suviše je skup značajnom delu građana.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je pristup kontraceptivnim sredstvima važno ekonomsko pitanje.

– Mi vidimo velike nejednakosti kada pogledamo marginalizovane grupe. Međutim, nije retkost da kada mladom čoveku iz bilo koje grupe kažete da kupi kondome, dobijete odgovore znaš li ti koliko to košta – navodi Ignjatović.

Ona podseća da je Francuska nedavno odlučila da od početka naredne godine besplatno deli kondome u apotekama mladim ljudima.

– Nije Francuska to uradila zato što hoće da baca pare nego je neko napravio ozbiljnu analizu koja je pokazala da će to mladima olakšati da dođu do zaštite, što dalje ima višestruke benefite i po njihovo zdravlje i po celo društvo – kaže Ignjatović.

Prema njenim rečima, u Srbiji žene trenutno mogu dobiti samo jednu vrstu kontraceptivnih pilula o trošku Fonda uz minimalnu participaciju a za to je potrebno da prethodno odu kod ginekologa.

– Radi se o starijoj i jeftinijoj vrsti pilula. Druge kontraceptivne pilule nisu dostupne o trošku Fonda uz minimalnu participaciju, a naš predlog je i da se lista proširi tako da obuhvati veći broj lekova koji bi se mogli dobiti na ovaj način, uključujući i sredstva za hitnu kontracepciju (pilule za dan posle prim. aut.). Takođe, naš predlog je bio i da se mladi uzrasta do 25 godina oslobode participacije zbog finansijske zavisnosti od roditelja. Pored toga što često nemaju novca da uđu u apoteku i sami kupe, mlade je često i stid da odu u dom zdravlja po recept. Zato treba naći načine da im kontarceptivna sredstva budu lakše dostupna. Pri tome, ovo ne treba vezivati za natalitet nego za zdravlje – kaže Ignjatović.

Incijativa da više pilula bude o trošku fonda

Pre nekoliko meseci Autonomni ženski centar predložio je da se lista lekova koji se finansiraju o teretu Fonda uz minimalnu participaciju proširi tako da obuhvati veći broj kontraceptivnih lekova. Incijativu da se to i učini u septembru je podneo RFZO-u i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Iz Kancelarije Poverenika kažu da još nisu dobili odgovor iz RFZO-a.

– Institucija Poverenika ponovo se obratila RFZO sa pitanjem koje su korake preduzeli po pitanju izmene Pravilnika (o listi lekova koji se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja). Inicijativa je krajem septembra upravo i upućena imajući u vidu činjenicu da je seksualno i reproduktivno zdravlje od ključne važnosti za čitavo društvo, naročito mladih generacija – navodi se u pisanim odgovorima Danasu.

Iz Kancelarije dodaju da „očekuju da će RFZO u najskorijem roku razmotriti inicijativu… uzimajući u obzir specifičnosti, kao što su različita starosna dob, zdravstvena stanja i slično“.

Na drugoj strani iz RFZO-a kažu za Danas da na listi lekova koje je moguće dobiti o trošku Fonda se nalaze četiri različita leka iz grupe hormonskih kontraceptiva koji se izdaju na osnovu mišljenja ginekologa ili endokrinologa.

Lekovi koji se pominju u odgovoru RFZO-a nalaze se na listi A, koja podrazumeva minimalnu participaciju uz recept, i na listi A1, gde su lekovi za koje se plaća veća participacija, između 75 i 90 odsto od cene.

To znači da se jedna vrsta pilula može dobiti uz recept i doplatu od 50 dinara, dok ostale na recept koštaju između 400 i 1,000 dinara. Pilule za dan posle, koje se uzimaju kao kontraceptivno sredstvo neposredno nakon neželjenog odnosa, ne dobijaju se uz recept i koštaju preko 1,000 dinara.

Iz RFZO-a kažu da su do sada dobili zahtev za stavljanje na Listu lekova još jednog hormonskog kontraceptiva i isti se nalazi u postupku razmatranja.

-Odluku o podnetim zahtevima za stavljanje leka na Listu lekova, kao i uslove pod kojima lek predstavlja pravo na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, donosi Centralna komisija za lekove na osnovu mišljenja nadležnih stručnih komisija. Republički fond će, u okviru svojih nadležnosti, nastaviti sa aktivnostima u cilju unapređenja prava svih osiguranih lica u pogledu dostupnosti lekova na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i lekove za hormonsku kontracepciju, a na osnovu mišljenja nadležnih stručnih komisija – navodi se u odgovorima RFZO-a.

Program ostao mrtvo slovo na papiru

Srbija je 2017. godine donela Nacionalni progran očuvanja i unapređenja reproduktivnog i seksualnog zdravlja. Tanja Ignjatović kaže međutim da je ovaj dokument ostao mrtvo slovo na papiru. „Taj dokument nikada nije ozbiljno zaživeo. Ne postoji akcioni plan niti su opredeljena bilo kakva ozbiljna sredtsva koja su neophodna za njegovo sprovođenje“, kaže Ignjatović.

Zdravstveni problemi

Dr Tatjana Vešović ističe da uopšte kontraceptivna i hormonska erpija nedovoljno dostupna o trošku fonda. „Kontraceptivne pilule koje se koriste kao prevencija neželjenih trudnoća ujedno se koriste i kao sredstva koja reguliše menstrualni ciklus u određenim obolenjima. Mlade žene koje su iz nekog razloga ostale bez materice ili jajnika takođe dobijaju substitucionu hormonsku terapiju. Mali broj ovih lekova je dostupan, kao što nisu dostupni ni hormonski preparati koji se koristi u peri i post menopauzi“, navodi dr Vešović.