Konferencija: U Srbiji oko 1.200 osoba zaraženih HIV-om, nejednakost pogodno tlo za razvoj epidemija

Premisa ovog skupa bila je osnaživanje povezivanja i zajedničkog delovanja svih institucija, organizacija i pojedinaca, kao i davanje podrške osobama sa virusom HIV-a u Srbiji.

Na konferenciji za medije, prisutnima se prvi obratio džavni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Ferenc Vicko, koji je upozorio na posebnu ranjivost određenih grupa kada je HIV u pitanju.

„Procenjuje se da je u našoj zemlji maksimalno 1.200 osoba zaraženih HIV-om, a da je novoinficiranih 200 osoba, kao i ranijih godina. Ključne populacije, koje su u riziku od inficiranja, su muškarci koji imaju seks sa muškarcima, osobe koje koriste drogu intervenski, osobe u zatvorima, seksualni radnici i njihovi klijenti, kao i transrodne osobe. Ključne populacione grupe i njihovi partneri činili su oko 65 procenata novih HIV infekcija u svetu 2020. godine“, istakao je doktor Vicko.

Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, naglasila je društveni uticaj koji ova bolest ima.

„Kada govorimo o borbi protiv side, pored zdravstvenog, ne smemo da zaboravimo i socijalni uticaj koju ova bolest ima na pojedinca, na grupe, na njihovu okolinu i u tom smislu, svakako da kroz razvoj socijalno-zdravstvenih usluga u zajednici, vidimo put i način kojim bismo uspeli da rešimo probleme koje smo identifikovali u praksi“.

Državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska prava i društveni dijalog, Nina Mitić, osvrnula se na probleme koji su postali vidljiviji pojavom pandemije korona virusa.

„Moram da istaknem da je zdravlje osnovno načelo svih ljudskih prava. Pripadnici i pripadnice društveno osetljivih grupa susreću se sa nizom problema koji se pre svega tiču zdravstvenog stanja. Kao jedan od bitnijih problema, mapiran je pristup zdravstvenim ustanovama osobama koje su na bilo koji način ugrožene. To je eskaliralo 2020. godine, pojavom epidemije korona virusa, gde su problemi izašli na površinu, gde je zaustavljen kontinuitet komunikacije sa lekarima i čini se da taj problem i dalje postoji“ rekla je Mitić, istakavši i veliki broj pritužbi koje su stigle povereniku za zaštitu ravnopravnosti a koje se tiču zdravlja kao oblika diskriminacije.

Primarijus Danijela Simić, sa Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“, istakla je ovogodišnje statističke podatke za našu zemlju.

„U ovoj godini 34 osobe imaju dijagnostikovan AIDS a sedam osoba je umrlo. Još tri osobe su umrle inficirane HIV-om ali nisu umrli od AIDS-a već od nekih drugih bolesti koje nisu povezane sa HIV-om. Od 120 novodijagnostikovanih osoba u oboj godini, najviše je u regionu Vojvodine – 46, zatim u Beogradu – 41, a ostale su u drugim delovima Republike Srbije“, rekla je doktorka upozoravajući da je u prenošenju HIV-a ubedljivo najdominantniji seksualni način transmisije.

Prisutnima se obratio i direktor Timočkog omladinskog centra, Goran Radisavljević, istakavši da je borba protiv HIV-a istovremeno i borba protiv diskriminacije.

„Imamo dugi niz godina u kome radimo i mnogo toga smo gledali da doprinesemo u  prevenciji ali i u borbi protiv stigme i diskriminacije. Ovogodišnji slogan – „Nejednakost. AIDS. Pandemija. – Da stavimo tačku“ usaglašen je sa svetskim sloganom i celokuona inicijativa je zasnovana na tome da preveniramo nejednakost. Nejednakost je pogodno tlo za razvoj bilo kakvih epidemija, pandemija a pre sveta – AIDS-a. Ne govorimo samo o zdravstvenoj i društvenoj nejednakosti, već i o ekonomskoj, pravnoj i svim drugim nejednakostima. Globalna kampnja je okrenuta prema državama, da pokrenu svoju odgovornost i da na što brži način, što bolje, preveniramo i zaustavimo HIV infekciju“ istakao je Radisavljević.

Nakon obraćanja medijima, prisutnima su se pridružili predstavnici opština Novi Sad, Niš, Subotica, Novi Pazar, Šabac, Zaječar, kao i beogradske opštine Stari grad, koji su potpisali Parisku deklaraciju.

Svojim potpisom, ove opštine su se obavezale na ubrzanje nastojanja i napora da u svojim gradovima zaustave epidemiju side putem čitavog niza aktivnosti. Te aktivnosti i obaveze uključuju i ostvarivanje 90–90–90 ciljeva koje je postavio UNAIDS, što će dovesti do toga da 90 posto ljudi koji žive sa HIV-om saznaju za svoj HIV status, 90 posto ljudi koji znaju za svoj HIV pozitivni status dobiće antiretroviralnu terapiju, a 90 posto ljudi koji su već na terapiji supresovanim virusnim opterećenjem, održavaće zdravlje uz redukovani rizik prenosa HIV-a.