Konfuzni predsednikovi predlozi o olakšicama trudnim studentkinjama

Sagovornici Danasa sa Univerziteta u Beogradu kažu da svi fakulteti vode računa i trude se da izađu u susret trudnim studentkinjama, napominjući da je u najvećem broju slučajeva reč o devojkama na završnim godinama studija, kojima je cilj da što pre diplomiraju.

– Pošto prosečno u Srbiji majke danas rađaju prvo dete u 30. godini, pokušačemo da motivišemo studente, mlade žene i muškarce da ne beže od rađanja dece. Za studente odmah donosimo meru da ukoliko devojka zatrudni i rodi dete za nju ne važe ispitni rokovi, isto tako i za muškarca, koji je student. Dakle, da su oni položili godine, ali odredićemo rokove da obične fakultete moraju da završe do 26 godine života i računaće se kao da su ih redovno završili i u roku, a medicinski do 28 godine. Time dobijamo da ne moraju da se pojave baš u decembru, ako neko tad mora da se porodi ili u martovskom ili septembarskom ispitnom roku, već da uvek mogu da polažu, da ne moraju da imaju nove troškove, da ne plaćaju obnovu godina. Ali da ne bismo unizili neophodnost znanja moraju da završe fakultet do 26, a medicinski do 28. godine – rekao je Vučić i dodao da će u narednih nekoliko nedelja to biti završeno u Narodnoj skupštini.

Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić kaže za Danas da u Zakonu o visokom obrazovanju postoji odredba da se studentu na njegov zahtev odobri status mirovanja koji se ne računa u ukupnu dužinu trajanja studija.

– U našem Statutu svaki student može da podnese zahtev i da dobije status mirovanja ukoliko ima lekarski opravdan razlog. Trudnice i porodilje na to imaju pravo i to je regulisano Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta i statutima fakulteta. Što se tiče oca, takva mogućnost ne postoji u zakonu, ali ne postoji ni u firmama mogućnost da oba roditelja mogu da odsustvuju iz tog razloga, tako da je prilično nejasno kako će zakonski ovo pitanje biti rešeno – kaže Roglić.

I najava da će se odrediti rokovi za završetak studija mu deluje konfuzno, jer, kako kaže, neko može da upiše fakultet sa 18, a neko sa 22 godine i da, ako studira redovno, završi fakultet u pomenutom roku do 26. godine.

Roglić podseća da je Zakonom o visokom obrazovanju definisano da studije mogu trajati u dvostrkom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, što uz produženu godinu znači da student ne gubi taj status punih devet godina. Poslednjim zakonskim izmenama, uvedena je mogućnost da studije traju i trostruko duže od predviđenog trajanja fakulteta, ali se to odnosi na slučajeve studiranja uz rad, studenata sa invaliditetom, akademaca koji su upisani po afirmativnoj meri i studenata koji imaju status vrhunskog sportiste.

I drugi sagovornici našeg lista kažu da im nije jasno na šta je Vučić mislio pominjući nove rokove za okončanje studija do 26, odnosno 28.godine, a dok ne vide kako će izgledati predlog na papiru pretpostavljaju da bi to moglo značiti pravo da se bude na budžetu.

Takođe su im nejasne potencijalne olakšice za muškarce – očeve ili buduće očeve koji su studenti, jer, veruju, i u njihovom, ali i u interesu društva je da ne prave pauzu, već da što pre diplomiraju i nađu posao kako bi mogli da izdržavaju porodicu.

Na visokoškolskim ustanovama pozdravljaju ideju da se ova pitanja urede sistemski, napominjući da neki fakulteti već sada izlaze u susret studentkinjama koje su u drugom stanju ili su porodilje da nekad polažu ispite van utvrđenih rokova, a ima primera i da se mladim očevima studentima takođe to omogući. Kako se ne bi desilo da to zavisi od dobre volje pojedinaca i da se ovakvi primeri tumače kao svojevrsno kršenje propisa, to bi trebalo zakonom urediti, saglasan je Željko Tomanović, doskorašnji dekan Biološkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Medicinskog fakulteta i bivši prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Petar Bulat podržava u načelu nameru da se podsticajnim merama za studente poveća natalitet u Srbiji.

– To je ogroman problem i svaka mera koja će nekome da omogući da zadrži trudnoću ili da zatrudni, a koja je u skladu sa zakonom, je dobro došla. Studentkinje su i do sada imale pravo za traže godinu, pa i dve godine mirovanja i fakulteti su uvek izlazili u susret. Shvarajući izjavu predsednika kao želju da se poveća natalitet u Srbiji, mislim da svi to treba da podržimo, ali napominjem da fakulteti to i inače rade. Uvek je postojalo razumevanje za trudnoće u studentskom dobu – kaže Bulat.

Šta je pisac hteo da kaže

– Načelno podržavam mere koje doprinose rešavanju demografske krize, kao i povećanje nataliteta kod mladih, u koje spadaju i naši studenti. Međutim, ova najava predsednika Aleksandra Vučića mi je nejasna i ne shvatam “šta je pisac hteo da kaže”. Najpre, za svaku promenu, pa i ovakvu, potrebna je izmena zakona. Zatim, kako je uopšte moguće da za trudne studentkinje koje rode i studente koji su očevi te dece ne postoje ispitni rokovi koji se u visokom obrazovanju podrazumevaju? U redu je da se za njih omoguće dopunski ispitni rokovi, kao i status mirovanja, koji inače i sada postoji, ali obećanje da za njih ispitni rokovi uopšte ne važe, ne razumem – kaže za Danas Natalija Jovanović, dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu

Z. M.

Šta kaže zakon?

Zakon o visokom obrazovanju predviđa da se studentu, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza, u slučaju teže bolesti, upućivanja na studentsku praksu u trajanju od najmanje šest meseci, odsluženja i dosluženja vojnog roka, nege deteta do godinu dana života i posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života, održavanja trudnoće i u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.

Studentkinji koja je u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja na njen zahtev odobrava se mirovanje prava i obaveza u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Student koji je bio sprečen da prati nastavu, izvršava predispitne obaveze i da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca, može polagati ispit, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove, piše u zakonu.