Više od 400 učesnika iz dvadesetak zemalja, većinom oko „mediteranskog prstena“, ali i značajnije šire, od 29. septembra do 2. oktobra probaće da u budvanskom Splendid hotelu, pod patronatom srpskih ministarstava zdravlja i obrazovanja, dokažu da se rehabilitaciona medicina u Srbiji vratila iz „mrtvih“, nakon što je preživela „torturu“ devedesetih i vremena sankcija.
Deseti mediteranski kongres fizikalne i rehabilitacione medicine i 13. kongres srpske asocijacije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, zajedno, i uvodno izlaganje organizatora, doktora Lasla Švirtliha (matična kuća u Sokobanjskoj, Beograd), pod nazivom „Šest decenija rehabilitacije u Srbiji“.
I sada dolazimo do „problema“ – prva ustanova za rehabilitaciju u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi osnovana je u Beogradu 1952. godine, tada glavnom gradu Jugoslavije, sada bivše. Još ranije, Sveti Sava organizovano je zbrinjavao invalide u 13. veku, a kralj Petar je tokom Prvog svetskog rata slao grupu „majstora“ da se brinu o obogaljenim srpskim vojnicima na frontu, odnosno, da ih podučavaju zanatima koje će moći da „unovče“ nakon rata i tako žive o svom trošku. Konačno, tu je i hiljadugodišnja tradicija banjskog lečena. A, pre ravno devedeset godine, 1923. je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu otvorena katedra za fizikalnu terapiju i balneologiju (banjsko lečenje).
Devedesete sa sankcijama su potpuno ruinirale sve pa i fizikalnu medicinu. S evropskog vrha, srpski doktori za rehabilitaciju 90-ih padaju na dno. „Najviše smo zaostali u opremi, nemaš s čim i kako da vežbaš. Nekako smo se ‘obrazovali’, hvala internetu, ali to nije dovoljno“, kaže Švirtlih, uz konstataciju da je ovo prvi međunarodni kongres koji organizuje ovdašnja asocijacija, što je najbolji znak da se rehabilitacija u Srbiji vraća na velika vrata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
