Kongres o lečenju limfoma: Inovativne terapije najefikasnije u prvoj liniji bolesti

Uvođenjem savremenih terapija na listu lekova, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) napravio je veliki pomak, ali i dalje imamo maligne bolesti, poput velikog broja hematoloških maligniteta, non-hočkinski limfom, odnosno agresivni difuzni B krupnoćelijski limfom, Hočkinov limfom, policitemije vere (PV), i hronične limfocitna leukemije (HLL), za koje inovativni lekovi nisu na listi ili ih nije moguće dobiti nijednim mehanizmom, rekla je Maja Marković, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma LIPA, koje je i organizovalo ovaj stručni skup.

„Klinički tok tih bolesti je izuzetno varijabilan, u rasponu od sporo rastucih, indolentnih, formi koje ne zahtevaju lečenje, do onih koje brzo napreduju i vrlo su agresivne, zahtevaju lečenje, ali često mogu biti rezistentne na terapije. Udruženje LIPA se već duži niz godina bori za to da za te agresivne podtipove dobijemo adekvatne terapije na pozitivnoj listi RFZO“, navela je Maja Marković.

„Lekovi koji se daju pravim pacijentima u pravo vreme mogu da spasu mnoge živote. Što se ranije krene s lečenjem, terapija je i bezbednija, što znači da se izbegavaju ozbiljni neželjeni efekti, kao što su plućna toksičnost, sekundarni maligniteti, a kod mladih pacijenata bi to značilo da će moći da očuvaju mogućnost da postanu roditelji“, navela je Marković
Prema njenim rečima samo zajedničkim snagama lekara, pacijenata i države moguće je da se što veći broj savremenih lekova za hematološke malignitete dospe na pozitivnu listu.

Pacijenti u Srbiji se leče modernim metodama, ali je potrebno da dostupnost inovativnih lekova bude omogućeno i za lečenje u prvoj liniji bolesti, jer je tada najefikasnije, istakla je dr Zorica Cvetković, načelnik hematologije KCB Zemun.

„Dostupnost inovativnim terapijama u što ranijim stadijumima bolesti omogućila bi našim pacijentima, ali i njihovim porodicama, da se nesmetano vrate u društvene i radne tokove“, naglasila je dr Cvetković i istakla da treba imati na umu i to da pacijenti koji se ne izleče prvom linijom terapije imaju mnogo lošiju prognozu i moraju biti podvrgnuti agresivnijim vidovima lečenja, dok bolest kod onih koji dobiju inovativne lekove vrlo često dobije hronični tok i da je na duge staze to i ekonomski mnogo isplativije.

Maligne hematološke bolesti se uglavnom dijagnostikuju u najvećem broju kod osoba koje su još radno aktivne, pa bi uvođenje ovih novih lekova smanjilo troškove zbrinjavanja komplikacija nastalih neprimerenom zastarelom terapijom“, ukazala je dr Cvetković.

Primenom savremene terapije oboleli od malignih hematoloških bolesti, koje potencijalno mogu biti i smrtonosne, mogu da se izleče i vrate u društvene i radne tokove, a cilj nam je da je dobiju svi oboleli kod kojih bi inovativni lekovi zaista bili indikovani i imali koristi, naglasila je dr Cvetković.

„Maligne bolesti krvi su specifična vrta kancera. Iako se ne može s tačnom pouzdanošću tvrditi šta ih izaziva, postoje genetski faktori rizika, a uzrok nastanka nekih limfoma može biti i izlaganje toksičnim materijama, bakterijske i virusne infekcije, kao i neko od autoimunih oboljenja. One napadaju krvne ćelije i cirkulišu organizmom, nisu operativne kao što su to na primer tumori, drugačiji je način lečenja, ali sistemskom pravovremenom terapijom pacijent može biti uspešno izlečen“, navela je dr Cvetković.