To, care! (Braca Buhtla)

Lica: Konstantin A. Vučić

Anđeo A. Vučić

Jelena, njegova mati A. Vučić

Agripina, njegova tetka A. Vučić

Dejan Stojiljković, autor A. Vučić

Jug Radivojević, reditelj A. Vučić

Dejan Savić, upravnik

Narodnog pozorištaA. Vučić

Milanka, razvodnica A. Vučić

Centurioni, tribuni, konzuli,

pretorijanci, čočeci A. Vučić

Događa se od sada i ovde.

Prvi čin: POSELO

Narodno pozorište u Beogradu, država Srbija. Svečani hol. Sve šljašti. Na crvenom tepihu, ispred odgovarajuće tapete s bistom, ređaju se zvaničnici. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom – on u novom dunkl braon odelu ispod koje se beli čista košulja s odgovarajućom šlofjankom, ona u ukusnom pletenom kompletu s bordurom. Patrijarh srpski Irinej, i on u ukusnom kompletu sa Stanislavom Hočevarom, Muhamedom Jusufspahićem i Isakom Asijelom. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom i prevodiocem. Načelnik Generalštaba Pobedničke Vojske Srbije Ljubiša Diković s Natašom Kandić. Akademik u pokušaju Radoš Ljušić, direktor policije iz trečeg pokušaja Milorad Veljović, moj rođak sa sela Lale Pavlović, do moga rođaka Oliver Antić takođe sa sela, teatrolozi Jovan Ćirilov i Velja Ilić, ministri, poslanici, diplomate, rodbina, komšije i prijatelji. Poslednji došao Murta…

Drugi čin: KOMIŠANJE

Srpski Naisus, IV vek naše ere, pre podne. Konstantin se budi, trlja oči, žmiri.

Konstantin: (sanjivo) Mama, koliko je sati?

Jelena: (nežno) Sunce je već otskočilo, čedo mamino, valja ti ustati, valja dan za kraj uhvatiti…

Konstantin: (proteže se) Samo još pet minuta…

Jelena: (blago) Hajde ustani, snago materina, čekaju te velika dela…

Konstantin: (prdi) Šta ima za doručak?

Jelena: (nujno) Gibanicu ti majka složila, 'rano, samo drkće…

Konstantin: (seda u krevetu, češe se) Dodaj mi krunu…

Jelena: (s ljubavlju mu dodaje krunu i četiri ocila)

Konstantin: (pokazuje ocila) Šta je, bre, ovo?

Jelena: In hoc signo vinces!