Konstantinovićevi paradoksi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Učinak „Filozofije palanke“ Konstantinovića bio bi daleko veći da je pokušao da prati i sociološke ideje koje je razvijao Monteskje u „Persijskim pismima“ i „Duhu zakona“, ili pak Andrić u „Prokletoj avliji“, Karl Witfogel u „Orejnatalnoj despotiji“.
   Društveni sistemi mogu se grubo svrstati u dve grupe: MNOGOCENTRIČNE i JEDNOCENTRIČNE. Mnogocentričnu strukturu su imala, na primer, zapadna feudalna društva; budući da su to bili OTVORENI SISTEMI, oni su mogli da evoluiraju preko klasične republike i monarhije do današnjih savremenih demokratskih društava (u tim su društvima međusobno razdvojene zakonodavna, izvršna i sudska vlast – te je na taj način moguća smena vlasti nenasilnim putem). Budući da je još u feudalnim društvima postojalo nekoliko centara moći (dvor, plemići, crkva), koji su se stalno međusobno borili za vlast iz pragmatičnih razloga ti centri bili zainteresovani da kod svojih podanika razvijaju vrline. I dok mnogocentrični sistemi počivaju na RAZVIJANJU VRLINA, jednocentrični počivaju na RAZVIJANJU POKORNOSTI.

   Gde je sistem jednocentričan imamo posla sa DESPOTIJOM, tj. ČINOVNIČKOM DRŽAVOM. U despotskim sistemima, budući da su to ZATVORENI SISTEMI, despot ne dozvoljava razvoj drugih centara moći. Kako je to primećeno još u antici, despot vlada tako što svoje potčinjene UNIŽAVA, RAZJEDINJUJE i RAZORUŽAVA. Zašto on to radi? Iz jedostavnog razloga da ne bi dozvolio razvoj novih, suparničkih centara moći. On će učiniti svoje podanike poniznim, jer – kako to objašnjavaju antički filozofi – „niske duše nisu sposobne da kuju zavere“, zatim posejaće nepoverenje među podanicima, jer se despotija ne može srušiti dok god „ne postoje ljudi koji imaju poverenja jedni u druge“ i razoružaće će ih te će ih tako učinti nesposobnim da deluju, „jer niko ne preduzima ono što je nemoguće“. Despotija se temelji na centralnoj vlasti i slabom privatnom vlasništvu (vlasništvu koje za sobom ne povlači ozbiljnu političku moć) i ni najmanje nije bila zainteresovana da kod svojih podanika razvija vrline i kritičko mišljenje. „Filozofija palanke“ – psihologija palanke je proizvod takvog sociološkog kalupa – a nije obrnuto!

   1. Šta će nama vrline ako smo već zatvoreni u palanačkom zabranu? Sa kime mi da se merimo i ravnamo kad smo dovoljni sami sebi? Pakao su svi drugi koji nisu mi.