Konstantna briga za izbeglice

Tim povodom posetili smo novo naselje kako bi se uverili u delotvornost ove humane inicijative na kojoj Požarevac, uz pomoć prijatelja iz Evropske unije, uspešno istrajava. Naime, preko stotinu ljudi, među kojima je 66 dece iz 20 porodica, koje su živele u nehigijenskom divljem naselju, pre godinu dana dobilo je na korišćenje nove kuće na periferiji Požarevca. Novi objekti su izgrađeni u okviru šireg projekta podrške izbeglicama i interno raseljenim licima i rezultat su saradnje između grada Požarevca, Komesarijata za izbeglice i nemačke humnitarne organizacije ASB, uz finansijsku podršku EU. – Požarevac je prvi grad u Srbiji u kojem je na ovaj način regulisan stambeni status interno raseljenih lica romske nacionalnosti, kaže Ljiljana Drajić poverenica za izbeglice grada Požarevca. To konkretno znači da su dobili kuće, kakve bi smo i mi sebi sazidali – potpuno uslovne, sa primerenom kvadraturom i svim potrebnim uslovima. Infrastrukturno su povezani na struju, vodu i kanalizaciju. Znamo da mnogi naši sugrađani nemaju, na primer, kanalizaciju ili nove trafoe, kaže Drajić.

Sedmočlana porodica Elfete Šabani koristi stan od 52 kvadrata u kojem postoje svi preduslovi za normalno podizanje porodice. Zajedno sa suprugom i petoro dece, Elfeta je ranije umesto zidova od cigle, imala kućicu od starih tapisona i cirada. – Tamo smo imali kišu, miševe. Nisu postojali uslovi i deca su često bila bolesna. Bilo nam je mnogo teško. Hvala Bogu što smo dobili ovo, da imamo krov nad glavom, kaže Efeta sa kojom se slažu sve komšije sa kojima smo razgovarali. Dvoje dece Elfete Šabani idu u osnovnu školu. U novim stanovima imaju kudikamo kvalitetnije uslove za učenje. Ranije nisu imali gde da uče. Nisu mogli da spavaju mirno i da se odmore. Mnogo vole školu i nastavnike i učitelje“.

Ljiljana Drajić kaže da je za nekoliko meseci koliko žive u uslovnim objektima, primetno da su raseljeni Romi napredovali u kulturi življenja. – S obzirom na uslove iz kojih su došli, moje mišljenje, koliko pratim naselje je da su dosta postigli u kulturi življenja. Objekti su očuvani, higijena samog naselja je na zavidnom nivou, ako se setimo kakva je bila higijena na lokaciji gde su ranije stanovali“. Samo rešavanje problema stanovanja nije dovoljno za uspešnu inkluziju romske populacije a jedno od najvažnijih pitanja je obrazovanje dece. Za to će biti potrebno vreme, pre svega zbog kulturoloških razlika, nepoznavanja jezika i niskog materijalnog statusa porodice, kaže Drajić i dodaje da u značajnoj meri taj proces pomažu zakonska rešenja, pre svih inkluzija u obrazovanju koja podstiče decu da redovno prate nastavu“.

Izgradnju kuća za Rome raseljene sa Kosova EU je finasirala sa 260.000 evra, dok je učešče Grada Požarevca iznosilo 130 hiljada evra. Požarevac je kasnije izgradio još jednu kuću, a danas u novom naselju živi 21 porodica sa 121 članom. Inače, na području lokalne samouprave u Požarevcu živi 2.500 raseljenih sa Kosova od čega su dve trećine Romi.