Konstruisano „misteriozno oko“ radi ispitivanja Marsa i Meseca

„Misteriozno oko“ je pre 80 godina na današnji dan sjedinilo vidnu snagu 160 milijardi ljudskih očiju.

Bilo je visoko pet metara i teško 20 tona.

To je bilo ogromno ogledalo fantastičnog teleskopa na brdu Palomer u Kaliforniji koje je predstavljalo najčudniji instrument za ispitivanje neba.

Pet puta je prevazilazilo najveće sočivo koje je do tada postojalo samo u Čikagu.

Kako piše Pravda, Kolos na Palmoru, koji je koštao pet miliona dolara, bio je kraljevski dar Rokfelera čovečanstvu.

Domet gigantskog ogledala bio je zapanjujuć.

Kada bi negde u vasioni gorela svećica na daljini od Palomara kao Pariz od Tokija, oko teleskopa bi mogao da se premesti sjaj sveće i da ga fotografiše.

Ukoliko bi se oko usmerilo ka Mesecu, ljudi su mogli da vide njegove kratere kao iz aviona, koji je svega 40 kilometara iznad Meseca.

Ljudi su 1939. godine verovali da daleko u vasioni, iza sunčanog sistema, žive svetovi i sunca koja mi vidimo kao žute zvezde.

Odgovor na pitanje, da li su te planete stvarno na nebu ili samo njihovi zraci još uvek nisu do nas stigli, nisu imali, piše Pravda na današnji dan pre 80 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Iste godine i istog dana list Vreme piše o bračnom paru koji je imao 110 direktnih potomaka.

U jednom zabačenom grčkom selu živeo je bračni par čiji direktni potomci dostižu broj 110 osoba.

Na čelu porodice nalazio se Dimos Jelamas, a njegova žena zvala se Elena.

I pored tolikih godina, oboje su se dobro držali, prenosi Vreme.

Od dece koja su im tada ostala u životu, imali su pet sinova i dve kćeri, od toga, 58 unučadi, 43 praunučadi i dva čukun-unučeta.

Sedam članova ove ogromne familije je emigriralo u Ameriku, a ostali su u slozi ostali da žive u istom selu.

Pored svoje starosti, baba Elena je ceo život radila sve kućne poslove, piše list Vreme na današnji dan pre 80 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.